Први музеј и библиотека

За прве податке о споменицима културе велика заслуга припада Вуку Стефановићу Караџићу, који је 1821. године послао Јернеју Копитару препис једног римског споменика из Пожеге. Нешто касније, 1826. објавио је у „Даници“ рад „Почетак описанија српских манастира“.

Истовремено и Јоаким Вујић описује неке споменике културе. На стварање првих музејских збирки утицао је став Милоша Обреновића, који је пратио све извештаје народних старешина у вези са проналажењем споменика културе и наређивао је да се, ако је било могуће, преносе у Крагујевац. Тако су поред образованих људи и људи из народа почели да се интересују за предмете из прошлости.

Прве две збирке биле су минеролошка, коју је 1837. кнезу поклонио немачки геолог барон Хердер и нумизматичка, која је 1842. године откупљена од др Ђорђа Мушицког, а садржала је новац са сремске територије. Сакупљањем систематских збирки створени су услови за отварње првог музеја.

Први музеј у Србији отворен је у Крагујевцу, у којем је поред разних предмета 1837. била смештена и поменута минеролошка збирка. „Новине сербске“ пишу о Музеју лицеја у Београду 1841. и 1843, којем су касније прикључене збирке из крагујевачког музеја.

Музеј лицеја је истовремено био и библиотека, односно магацин старина без јасне концепције. Први музејски инвентар написао је Јован Стерија Поповић у свом Извештају о стању „Србског народног музеума“ класификујући предмете у пет група: 1. Повеље и дипломе, 2. Књиге, 3. Печати, 4. Стари српски новци, 5. Бугарски новци.

Коментари

коментара