Први у свему – први лекар, први певачки хор, први интернат…
1818.годинe
- На скупштини народних представника, одржаној на Ђурђевдан 1818.године (Ђурђевданска скупштина), у манастиру Враћевшница донета је одлука да се престоница Кнежевине Србије пресели из Горње Црнуће у Крагујевац.
- Кнез Милош Обреновић подиже цркву посвећену Силаску Св. Духа (Стара црква) преко пута кнежевог двора, на десној обали Лепенице и то је прва грађевина од тврдог материјала у престоничком Крагујевцу. Као придворна црква била је сведок најзначајнијих историјских догађаја у Србији прве половине 19. века.
1819. године
- Долазак првог школованог лекара у Крагујевац и Србију, кнез Милош доводи Грка Константина Александридиа који у Крагујевцу остаје до 1821. године.
- Један од пионира сликарске уметности у тек пробуђеној Србији, Јеремија Михајловић Поповић, у августу 1819. године почео је да осликава собе кнежевог конака у Крагујевцу.
- У Крагујевцу је 1819. године 7/19. октобра рођен Милан Обреновић II, најстарији син кнеза Милоша Обреновића, који је као кнез владао само 25 дана.
1820. године
- Основан Општенародни суд србски, прва и највиша правна институција у модерној Србији. „БЕЗ КРАГУЈЕВЦА НЕМА НИ СУДА„, говорило се у време прве владавине кнеза Милоша.
- Вук Стефановић Караџић (1787-1864) је од 1829. године до 1830. године у Крагујевцу боравио шест пута и у тој деценији на двору кнеза Милоша провео скоро две године. Његов боравак је био од 23.јула 1820. године до половине априла 1821. године.
1823. године
- Основана прва Народна конзисторија, као највиша црквена и духовна власт у земљи. Како је конзисторија у својој надлежности имала и бригу о питањима народног напретка уопште, њени чланови су уствари били и министри просвете („ПОПЕЧИТЕЉИ ПРОСВЕШЋЕНИЈА НАРОДНОГ„). Стога је конзисторија била и прво министарство просвете у Милошевој Србији.
- У Крагујевцу је, у Шареном конаку 1823.године рођен кнез Михаило Обреновић. Остао је упамћен као просвећени апсолутиста, човек вођен идејом коначног ослобођења од Турске власти. У току његове владавине Турци су напустили преостале градове, почело је домаће ковање новца, Лицеј је прерастао у Велику школу.
1824. године
- У Крагујевац ,на позив кнеза Милоша долази „краснохудожник“ Павел Ђурковић (1772-1830) „Славено-Сербин из Карловца“ човек који је поставио камен темељац сликарству обновљене Србије ,да по кнежевој жељи наслика његов владарски портрет и портрет његове породице.То су били први портрети на тлу кнежевине Србије , дотле неговани само у Војводини.
- Прва редовна скупштина , у престоничком Крагујевцу , названа Митровданском , одржана је о Митровдану , 21.новембра 1824.године,на кнежевој ливади поред новоподигнуте цркве.
1829. године
- Уз Стару цркву је 1829.године,подигнута дрвена звонара,која се уочи Божића,чим је београдски везир Хусеин-паша објавио царски хатишериф о политичкој и културној аутономији Србије,огласило прво црквено звоно после пропасти Карађорђевог устанка.(„Звонило се на велику радост и одушевљење престонице,и то у звоно из Карађорђевог времена,које је закопано у земљи чекало народно ослобођење“).
1831. године
- Доласком Јосифа Шлезингера у Србију,и оснивањем Књажевско-србске банде у Крагујевцу означен је почетак музичког живота у Кнежевини Србији.
1832. године
- Оснива се Војни шпитаљ,прва установа која има обележје болнице за потребе војске.
1834. године
- Почетак рада Књажевско-српске књигопечатње у Крагујевцу (обавештење о почетку рада државне штампарије потписао је директор Адолф Берман).
- Под уредништвом Димитрија Давидовића у Крагујевцу је 5/17. јануара 1834.године објављен први број „Новина србских“.У Крагујевцу су до лета 1835.године изашла 74 броја новина , па су своје излажење наставиле у Београду, као званично државно гласило.Давидовић је у Крагујевцу штампао и два броја свог „Забавника“ ( 1834. и 1835.године ).
- У Крагујевцу је основано прво певачко друштво састављено од крагујевачких чиновника.Овај певачки хор је ,поводом одликовања кнеза Милоша султановим орденом , певао уз пратњу Шлезингерове војне музике.
- После објављивања одлуке о оснивању прве Књажевско-србске лутрије у Крагујевцу је 1834.године обављено прво извлачење срећака редовног кола прве српске лутрије.Извучени су бројеви : 55, 38, 87, 25, 15. Управник прве Књажевско-српске лутрије био је Стеван Радичевић.

Прва лутрија у Србији
1835. године
- Народна скупштина се окупила у Крагујевцу од 2/14. до 4/16. фебруара 1835.године , у време празника Сретења. То је била најзначајнија скупштина у току прве Милошеве владавине. Присуствовало је око 2.400 званичних представника и око 10.000 знатижељника. Првог дана након прозива Светог Духа, у цркви Св. Тројице, саслушана је кнежева престона беседа и у договору са Судом народним кнез издаје Устав којим су народу и сваком Србину загарантована права онако „како их само човечанство предписује“, поставља савет и обећава скоро доношење грађанског и кривичног закона. Другог дана је прочитан Устав и указ о оснивању Државног савета .На устав су положили заклетву кнез и посланици испод нове заставе са грбом Србије. Устав је донет 3/15.фебруара 1835. године другог дана Сретења. Сретењски устав је први србски устав у модерној историји. Израдио га је Димитрије Давидовић по угледу на тада најбоље уставе Швајцарске и Белгије. Против Устава су сложно устали Турска, Аустрија и Русија, па га је кнез суспендовао кроз неколико недеља.
- Књажевско-српски театар, прво национално позориште у Србији основао га је Јоаким Вујић (1772-1847) који је са великим позоришним искуством, на позив кнеза Милоша, стигао је у Крагујевац и одмах постављен за директора Театра са задатком да организује рад позоришта. Театар је био у то време финансиран од стране државе био је посебна варијанта сценско-уметничке организације, имао је на располагању сталну државну музику, стални певачки хор и представљао је најсложенији облик Европске културне институције. Прве представе одржане су у време заседања Сретењске скупштине.
- Тридесетих година 19. века на темељима старе табакане на Лепеници приступило се подизању прве модерне кожарске радионице. Иако подаци указују да је Табакана у Крагујевцу основана 1832. године и да се њен рад може пратити 1834. године, ипак се 1835. година када стижу страни мајстори, узима за годину почетка рада кожаре у Крагујевцу. У Србију такође стиже нови кожарски мајстор Јозеф Короман пореклом Мађар из Беча да руководи пословима у новоподигнутој Табакани.
- Прва Часовничарска радња у Србији отворен је у Крагујевцу 1835.године.

Прва часовничарска-радња у Србији-отворена је у Крагујевцу 1835.године
1836. године
- У Крагујевац је 1835.године дошао апотекар Павле Илић (1807-1871) из Великог Бечкерека (Зрењанина), под чијим је руководством 1836. године започета градња лабораторије за прву државну апотеку у Србији. Апотека је почела са радом у позну јесен 1836. године и са краћим прекидима у Крагујевцу радила до 1841. године када је пренета у Београд. Некадашња Правитељствена апотека у Крагујевцу добија име Краљевско-српска дворска апотека.
1837. година
- У Крагујевцу одржано је „главно саветовање“ доњих команданата, народних старешина и Савета о наоружању Србије, које је сазвао кнез Милош. На Саветовању, коме је председавао Стефан Стефановић Тенка као председник Савета закључено је да се у Крагујевац доведе мајстор искусан у ливењу топова, да се у Крагујевцу подигне тополивница у којој би се непрестано лили топови и звона и да се главни магацин оружја подигне у Крагујевцу.
- Први трговински уговор између Србије и Велике Британије склопљен је на двору кнеза Милоша Обреновића у Крагујевцу јуна месеца 1837. године. Био је то почетак дипломатских односа између Велике Британије и Србије.
- Знаменити барон Зигмунд Аугуст Волфганг Хердер ( 1776-1838 ) син славног филозофа, геолог и шеф саксонског рудокопства пропутовао је Србију истражујући рудна налазишта и кнезу је 1837.године поклонио збирку прикупљених минерала и руда. Та минеролошка збирка у Кнежевом конаку, „музеум„, сматра се заметком првог музеја у Србији.
- У близини Старе цркве изграђена је Барутана али је због опасности од избијања пожара наредном кнеза Милоша премештена на Метино брдо. На новој згради барутане је био постављен први громобран у Србији.
1838. година
- Одлуком кнеза Милоша од 19.јуна/1.јула 1838.године основан је Лицеј у Крагујевцу. Лицеј представља врхунац у настојањима кнеза Милоша Обреновића да Србија добије школу на којој би се стицала највиша знања и спремали државни чиновници и судије. Значајан допринос конституисању Лицеја у 1839. и 1840. години дао је Атанасије Николић, први ректор Лицеја.
1839. година
- Дан пре абдикације кнеза Милоша јуна 1839. године, Државни савет је наредио да се престоница из Крагујевца пресели у Београд.
- Чех Херман Аугуст Мајнерт ( 1806-1858 ) је августа 1839. године, именован за првог окружног лекара за крагујевачки округ. У Крагујевцу је остао до 1847. године.
- У згради Лицеја, једним говором о значају сликарства, ректор Атанасије Николић је 1839. године свечано отворио Школу начертанија ( цртања ) прву те врсте у Србији. Школа је за почетак, поред само једне собе украшене сликама, имала и гибсане моделе за цртање.
- На предлог Атанасија Николића ректора Лицеја, у Крагујевцу је, децембра 1839. године основана прва школа фехтовања ( мачевања ) у Србији.
1840. година
- На предлог Атанасија Николића ( 1803-1882 ) првог ректора Лицеја у Крагујевцу, Свети Сава је установљен за школску славу одлуком Совјета Књажества Србског јануара 1840. године и исте године први пут у ослобођеној Србији прослављен у Крагујевцу – у Лицеју и Гимназији, који су се налазили у згради господар – Јевреновог конака, на месту доскорашњег хотела „Дубровник“. У прослави је узео учешће многобројни народ Крагујевца, државни чиновници и ђаци тако да је свечаност изашла из оквира обичне школске прославе, претворила се у народно весеље и одјекнула као ехо општег расположења и у најзабаченије делове Србије.
- Прво школско звоно ( у средњој школи ) у Србији зазвонило је у Крагујевачкој гимназији 1840. године.
- Указом кнеза Михаила државна надлештва се из Београда враћају у Крагујевац и ту остају до 1841. године када је одлучено да Београд буде нов државни центар.
- Према обавештењу Попечитељства Внутрењи дела Совјету од јуна 1840. године у Крагујевцу је почела да ради прва пошта.
- Крагујевачка полиција установљена је јуна 1840. године када је објављено и Устројеније и дужности полиције вароши Крагујевца.
- У Крагујевцу је у обновљеном Књажеско – србском театру новембра 1840. године изведена „Женидба цара Душана“ Атанасија Николића комад сачињен у песмама на форму италијанских опера. Шлезингерова музика је у представи имала тако значајну улогу да су је неки назвали Првом Србском опером.
1848. година
- Народна скупштина ( Петровска ), која се састала о Петровдану у присуству кнеза Александра Карађорђевића, Савета и 588 народних „депутата“ једна је од најзначајнијих скупштина одржаних у Крагујевцу.
1850. година
- Парна машина снаге 15 kW која је 1849. године за потребе Тополивнице набављена из Лијешке фирме Лашосе ( La Chansse ) допремљена је из Београда на воловским колима у Крагујевац и 1.августа 1850. године монтирана на освећене темеље првог и најзначајнијег србског „техничког завода„.
1851. година
- Указом кнеза Александра Карађорђевића марта 1851. године којим се налаже да се ливница из Београда „смести и заведе“ у Крагујевцу како би се избегла стална присмотра обавештајних служби Аустрије и Турске подрвђује се замисао кнеза Милоша Обреновића да се Крагујевац почне развијати као индустријски центар Србије.
1853. године
- У Крагујевачкој тополовници је октобра 1853. године под надзором њеног првог управника Француског инжињера Шарла Лубрија ( 1798 – 1854 ) изливено првих шест топова. Ливењу четити шестофунташа и две хаубице је присуствовао и кнез Александар Карађорђевић са уставобранитељским првацима. Почетак ливења обзањен је плотуном из једанаест топова а догађај је претворен у опшу радост и весеље. Музика се свирајући улицама по кнежевој наредби најдуже задржала под прозором Шарла Лубрија. Њему је поводом успешно обављеног посла поред више боца шампањца кнез поклонио часовник са угравираним србским грбом.
1854. године
- Указом кнеза Александра Карађорђевића уз свесрдно залагање управника тополивнице Шарла Лубрија и Петра Протића Драгачевца марта 1854. године први пут у Србији је при типоливници основана стручна школа за образовање кадрова за потребе једне фабрике – Занатлијска школа. Уредбом од марта 1876. године она добија име Војно занатлијска школа. Њену традицију баштини Техничка школа за машинство и саобраћај, популарни Виш.
- Први интернат дом за смештај ученика у Србији, такође на иницијативу Шарла Лубрија, отворен је у Крагујевцу, 1854. године, истовремено са почетком рада Војнозанатлијске школе. Први интернат имао је дванаест питомаца, колико је и школа имала ђака.
- У Крагујевцу је, 1854. године основана прва болесничка каса, претеча радничког здравственог осигурања у Србији.
- У Крагујевцу је засијала и прва сијалица у Србији , 1884. године , након изградње прве србске електричне централе .

У Крагујевцу је засијала и прва сијалица у Србији 1884.године
Калдрмаш Крагујевац
Latest posts by Калдрмаш Крагујевац (see all)
- Вести КГ – облачно са кишом и пљусковима - 3. септембар 2014.
- Креативни курс гитаре у СКЦ Крагујевац - 2. септембар 2014.
- СКЦ – Учешће на 10. Међународном фестивалу „Урбан фест“ – Ниш - 2. септембар 2014.
Коментари
коментара