
Радоје Домановић (Овсиште, 16.фебруар 1873—Београд, 4.август 1908) је српски сатирични приповедач.
Радојев деда Милић Домановић је досељеник из Херцеговине са једне висоравни између Требиња и Невесиња. Задржао се у околини Крагујевца. Радио је и служио код Симеона Цукића сина Павла Цукића познатог устаника и Карађорђевог војводе. Овај оштроумни Херцеговац се ускоро својим радом и знањем уздигао од најамног радника до слободног сељака. Кораком испред времена обојицу синова, Алексу и Милоша – Радојевог оца, школује на богословији. Алекса се запопио, а Милош је отишао у учитеље. Ради као учитељ, али се бави и уносним пословима. Храбар и интелигентан ускоро постаје имућан човек. Жени унуку Павла Цукића и ћерку Симеона Цукића, оног газде код кога је његов отац Милић радио као слуга. Из тог брака рођен је 16.фебруара (или 4. фебруара по јулијанском календару)1873 године у породици сеоског учитеља у селу Овсиште код Крагујевца Радоје Домановић. Детињство је провео у суседном селу Јарушицама, где је завршио и основну школу. Гимназију је завршио у Крагујевцу, а Филозофски факултет на Великој школи у Београду. Као професор српског језика радио је у гимназијама у Врању,Пироту и Лесковцу.Због политичких уверења је прогањан, премештан и отпуштан са посла. После пада режима краља Александра Обреновића 1903. године, незадовољан малим променама у земљи, покреће политички лист „Страдија“, у којем покушава да се бори против мана новог режима. Разочаран, одавао се све више боемском животу, много је пио, и усамљен, огорчен и сиромашан умро је у 35. години живота, 4.августа 1908. у Београду.
Књижевни рад
Пресудан утицај на карактер и књижевни рад Радоја Домановића, имају две чињенице. Његов отац Милош и његова моћ, али и мајка, унука устаника Павла Цукића. Милош је био првенствено сеоски газда па онда учитељ. Тврдоглав и свестан своје снаге. Мајка, нежна и пуна љубави према сину учила га је српској народној поезији, чојству и поносу српског сељака – револуционара. Радоје Домановић је бескомпромисан и храбар. Његова мисао бритка и провокативна. Он је први прави сатиричар међу српским реалистима. Сатира је главно обележје његовог талента. Он је творац српске сатиричне приповетке.
Велики број основних школа носи име „Радоје Домановић“, такође постоји и Задужбина „Радоје Домановић“ која додељује награду са истим именом.
Приповетке
Његове најзначајније приповетке су:
- Вођа
- Данга
- Страдија
- Мртво море
- Краљевић Марко по други пут међу Србима
- Размишљање једног обичног српског вола
- Укидање страсти
- Позориште у паланци
- Гласам за слепца
- Не разумем
- Наша посла
- Сан министра
Филмови
Домановићева дела су преточена на филмско платно:
- 1964. Бој на Косову
- Краљевић марко по други пут међу Србима (ТВ)
- 1980. Приповедања Радоја Домановића серија)
- Нека чудна земља
Калдрмаш Крагујевац
Latest posts by Калдрмаш Крагујевац (see all)
- Срамота – Лопови са базена и језера прешли на музеје - 21. август 2015.
- Крагујевац кога више нема - 21. август 2015.
- ИЗ ПЕРА ЈЕДНОГ КАЛДРМАША – СВЕ ШТО НИСТЕ ЗНАЛИ О МАНИЈАКУ А ТРЕБАЛО ЈЕ ДА ЗНАТЕ - 21. август 2015.
Коментари
коментара