Прошло је тачно 40 година од изласка првог сингла групе Смак, „Биска 13/16„,
па сам се сетио да сам као клинац од 14 година присуствовао његовој промоцији на тераси базена, у Великом парку. Тада су „базени“ били једно од главних крагујевачких места за излазак и игранке, наравно, а појава сингла крагујевачке групе ванвременски догађај. Не памтим шта су све тада свирали на промоцији и колико је трајало, али, успео сам у општој гунгули, тога се одлично сећам, да украдем сингл са жутим омотом, остављеним на „Маршал“ појачалу и да га буквално стрпам у гаће. Није било срећнијег човека на свету од мене, био сам главни, јер сингл није могао да се купи у продавницама барем још 15ак дана. Чешки „Супрафон“ и „Тоска 10„, тада „мрак“ грамофони, по рођенданима и журкама су више уништавали винил, него што си могао да уживаш у музици, али сам запамтио да је плоча још више страдала од грамофона за ауто Коде Татовића, тада перспективног фудбалера, који се дружио са браћом „криминалцима“, Мићом, Мишом и Рајом, мојим комшијама у Вашаришту. Замислите само, грамофон у аутомобилу!? Та чудна справа је примала само једну плочу и уз свако мењање сингла на његовој површини је остављала неизбрисив траг, огреботину, због некаквог глупавог механизма, на моју бескрајну жалост. После 20ак репродукција могао си само да је бациш. Како дошао , сингл је и прошао. Остала је само жалост за непоновљивим временом, али не за комунизмом, већ за музиком и младошћу.
-
-
Шта се
Смакових свирки тиче, биле су незаборавне игранке у башти тадашњег дома јна (намерно малим словима, југославију нисам никада подносио). Све у зеленом, наравно, лево и десно до бине столови под настрешницом, бина за свирку и игру са платном за биоскопске представе приде. Места таман колико волиш, у средини бетонски подијум, пуно цвећа и младих људи, а све преливено лајт шоуом који је радио покојни
Дракула. Свирало се, богами, јуначки и по три сата, а
Точак је кутијом од шибица, уместо трзалице, свирао Сантанином „Samba pa ti“, вероватно да покаже како је то (њему) једноставно за свирање и колики је он гитарски мајстор. Сећам се „
Hush“ Дип Парпа у екстендид верзији од 20 минута и мог непрестаног млаћења главом за време исте. Баш ђавоља посла, паднеш у делиријум док играш. Иако сам имао само 14 година, ништа није могло да ме спречи да готово сваке вечери дођем у „Башту „, сем хроничне беспарице и повремених батина мога оца Властимира. Лакше сам успевао да преварим избациваче / редаре када прескочим ограду, него да објасним оцу где то стално идем. Највећи штос је да је Власта редовно куглао у куглани која се граничила са Баштом, али нешто се баш нисмо добро разумели око излазака, био сам премлад за тако нешто. Проблем пара је решаван планинарско / диверзантском акцијом преко крова баште високог око 2.5 м, подметањем лоповских, пузањем по крову пар метара и подизањем покривних салонит плоча и упадањем у клозет одакле смо се ја и комшија Зика, при изласку, лаганезе мешали са остатком народа. Лудо, буразере! И опет никоме није било лепше него мени. Башта је одавно срушена, као и куглана, али би било прелепо да неко има било какве фотографије одатле. Доласком зиме, свирало се даље у дискотеци „
Продор„, која се, бизарног ли податка, налазила у згради (подруму) крагујевачког суда!? Да само можете видите и чујете како је Смак разбијао „
We’re an american band“ Гренд Фанка или „
Goodbye planet earth“ Атомик Рустера… Времеплов не постоји, снимака нема, а нема ничег ни од плакања. (Ако се добро сећам, први ди џеј у „
Продору“ се звао
Ваљевац, а касније је дошао покојни
Блажа који је од
Продора направио култно место, али о томе другом приликом). Што се мене тиче, „
Биска 13/16“ су велемајсторски одсвиране, мени су међу њиховим најдражим песмама и изузетан су аудио / визуелни документ седамдесетих година. Толико!
Зоран Вуловић Ђузла
Удружење грађана Калдрмаш настало је као добровољно невладино удружење са циљем да све праве калдмаше стави под једну заставу а то је опште добро и борба да град Крагујевац буде још лепши и бољи.
Latest posts by Калдрмаш Крагујевац (see all)
Коментари
коментара