Слободно зидарство – масонство, масонерија је ред, заснован на слободи савести. Оно је покрет светских размера који окупља слободоумне људе свих раса, народа и религија. Себи је поставило за циљ – лично усавршавање својих чланова по највишим и најстрожим моралним и етичким нормама. Тиме чини својеврстан философско-етички феномен заснован на моралним начелима садржаним у десет Божијих заповести и на сличним моралним нормама. Служи усавршавању целокупног људског друштва у циљу моралног и материјалног напретка.
Као идеја и специфичан културни феномен, оно је одувек мало важну и непобитну улогу и функцију. Тако је и данас. Пореба несавршеног друштва за слободним зидарством није ништа мања него што је била у време његовог настанка. Можда је чак и већа.
Оно што слободни зидари нуде данашњем друштву је, по својој супстанци и квалитету, највишег моралног и људског нивоа. Као слободни људи и по сопственој вољи, масони се, улазеићи у Братство, заклињу да са више савести и додатним напором испуњавају своје обавезе у односу на своју породицу, домовину и друштво, да, као грађани и људи, са већом пажњом, поштовањем и толеранцијом слушају, чују и разумеју мишљења и ставове других људи. Они стреме истини, укњању догматске заслепљености и незнања. Својом толеранцијом, хуманошћу, чинећи добро, делујући по слободној савести и правди и својим радом на сопственом духовном усавршавању, граде мостове, пружају братску руку свим људима, овог све мањег света и тако брину о свима, заједничкој неопходној хармонији, правди, слободи и миру.
У Србији, оно има дугу и славну традицију. Води порекло још од, нама прве познате, масонске ложе „Пробитас“ у Петроварадину, створене давне 1785., дакле само 68 година по оснивању Прве Велике Ложе у Лондону, 1717. године.
За свега четири године славићемо стоту годину од оснивања Велике Ложе „Југославија“, 1919. године. Зато је прилика да се наша јавност већ сада подсети на наше заједничке и врле претходнике који су, усредсређени на свој основни људски и масонски циљ, радили деценијама и вековима да наша земља буде боље место за живот свих њених људи, да друштво у коме живимо буде правичније, хуманије и толерантније. Та оставштина је огромна, а њен најважнији део чини духовна грађевина коју су данашњи масони наследили и коју са великом преданошћу даље негују.
Стицајем различитих и трагичних околности, слободним зидарима Србије, као и свим њеним житељима, срушени су и уништени значајни остаци историје и бројна сведочанства протеклих времена. Ипак, опстао је дух који се међу масонима и данас брижно чува и надограђује, а његовим најбољи сведоци јесу, до данас опстала и још увек вредна материјална и интеллуктуална дела слободних зидара, великих имена Србије. Њихове сени и дух шире се и дае овом земљом својим благотвориним учинком кроз школе и универзитете, кроз културу, науку и уметност, кроз економију и свакодневни живот свих грађана Србије.
Ова изложба је скромни покушај да се представи и приближи јавности слободно зидарство. Посвећена је подсећању на његову оставштину, хумани стваралачки дух и потребу за његовим негвањем, обнављањем и развијањем.
Уводни део ове изложбе представља кратку причу о Слободном зидарству уопште, о његовој предисторији, древним духовним извориштима која сежу до почетка цивилизације, а затим, пролазећи кроз периоде Антике, Хуманизма, Ренесансе и Просветитељства, долазећи до Америчке и Француске револуције, националних, културних слобода и права појединаца, земаља и народа…
Наредни сегмент посвећен је доприносима славних масона, неким од најзначајнијих корака у развоју људске цивилизације.
Следећи говори о историјату настанка и развоја слободног зидарства у Србији у периоду од 1785. до 1941., о славним масонима који су утицали на токове и напредак Србије, али и света.
На то се надовезује део изложбе који нас упућује на доба од 1945. преко 1989., када се пробудило слободно зидарство у Србији и период до данашњих дана. Овде се указује на достигнућа масона у овом временском периоду и код нас и у свету.
Изложба ће бити отворена у суботу, 05. децембра, са почетком у 12 часова у конаку кнеза Михаила.
Коментари
коментара
