Међу тајанственим бићима која су се појављивала у Србији и шире (на Балкану), поред вила, вештица, ала и баука, било је и једно гнусно створење – псоглави, за које Александар Палавестра, у књизи „Але и бауци – прилози поучавању тајанствених бића Балкана“, наводи да се дању крије по пећинама, земуницама и препуклим гробовима, а ноћу лута у потрази за храном.
Тело тог чудног бића је слично људском, само што му је труп нешто дужи у односу на ноге. Обарстао је кратком, ретком длаком. Има реп, али му је закржљао и повијен међу ноге, као у бесног пса. Глава је слична псећој. На глави, кажу они који су га видели, има рогове, међутим други тврде да су му то шиљате уши које стално стоје усправно и начуљене су. Још тврде да има једно око на сред чела. Зуби су му као и у свих месождера, са нарочито израженим очњацима. Обично се храни лешевима, али напада и људе. Када хода, иде на две ногре (јер је уствари двоножац, као човек), а једино када трчи или бежи помаже се и рукама, па изгледа као да има четири ноге. Снажан је и врло тешко га је савладати. У тим тренуцима зна бит ивеома свиреп.
Псоглави су настали, казује легенда, од неприродног односа жене са псом. По тој легенди и Атила – Бич божији је био псоглавац. Наводно, пошто његову мајку нису хтели да удаду за онога кога је волела, отац ју је затворо у дворац и ниједан мушкарац није смео да буде у њеној близини, чак ни да уђе у дворац. Око ењ су биле само слушкиње и вељени пас чувар. И она је са псом зачела Атилу. Кажу да је имао лице налик на њушку пса, али и страховиту снагу и окретност. То је и показао и доказао предводећи сународнике своје мајке у освајању Европе и старог римског царства.
Атила је стално носио нешто налин на кацигу (због конфигурације лица она је морала да изгледа као псећа њушка), што су касније многи прихватили, па и најамници српског деспота Ђурђа Бранковића и наш чувени јунак из епских народних песама Змај Огњени Вук. Атила је стално био на коњу, у трку и борбама, и није скидао кацигу (маску) која је била позлаћена јер је велики плен задобио у освајачким походима. Атила је прошао кроз Панонију (наш део Војводине) одлазећи на Запад. Из времена монголске најезде на јадранској обали, близу Стариграда под Пакленицом, остале су рушевине „кула цара Псоглава“ који је боравио у том крају. Вероватно Атиле.
То је била легенда, а у околини Крагујевца 1834. године такође се појавио псоглави. Престоницу је обузео страх од непознатог чудовишта о коме су само слушали у бајкама. Чим би се спустио сутон сви су се затварали у куће, а њега су виђали по околним селима, јер су сељаци морали и ноћу, због стоке и других потреба, да излазе из кућа. Они који су се сусретали са њим причали су да има велико сјајно око на челу и веома чудан изглед који подсећа на пса. Највише ј нацртао на жене и девојке. Оне које су имале ту несрећу д се сретну са псоглавим причале су да их је увек сачекивао иза неког грма или сличног заклона, а онда их „пригушивао тако као да хоће да их задави“. Биле су потресене и уплашене и нису желеле даље да причају и описују немиле догађаје. Ипак, све су захваљивале Богу што су преживеле, као и њихови родитељи или мужеви.
Књаз Милош је добио обавештење шта се догађа у околним селима и да је велика паника захватила и сам Крагујевац. Милош одабере своје најхрабрије момке икоји су били кадри да ухвате или убију ту авет. Крену они по селима и почну да постављају заседе у ведрим ноћима пуним месечине – тада је псоглави најрадије нападао. И успеше да га ухвате.
Када су га ујутру повели књазу Милошу, слегао се грдан свет у чаршији да виде то чудовиште. Момци га воде завезаног, а оно иде као човек, на две ноге, а на ногама му обични опанци и плетене вунене чарапе. Био је обмотан неким кожама. На глави је имао два рога, а на челу углављено огледалце које се куповало по панађурима, округло, које је на месечини светлело и уливало страх. Цела глава му је била омотана неким крпама, највише навучених преко носа, тако да је давала изглед псеће њушке.
Књаз је одмах схватио о чему је реч. Наредио је да га повале на клупу и почну са удрањем педест батина. Кад су прорадили штапови, псоглави је почео да се дере, јауче и лелече као човек, што је уствари и био, само се прерушио да би е људи плашили, а би несметано крао и напдао девојке и жене. Међутим, жене због своје бруке нису сведочиле шта им је све радио, сем да их је пригушивао као да хоће да удави. После казне псоглави је скинуо рогове, огледалце и крпе којима је прекривао лице и заклео се пред свима да неће више плашити и нападати људе.
Убрзо после овога догађаја, у Крагујевцу су се многи људи почели прерушавати – али то је друга прича. То је било време када је у престоницу дошао Јоаким Вујић и основао прво позориште, али прерушавање глумаца нема никакве везе са псоглавим.
Александар Бабић
Извор: Крагујевачке новине
Коментари
коментара
