Из пера једног Калдрмаша – Зовем се Мики већ дуго…
… Зовем се Мики већ дуго …
… Шетам овим нетом свако мало, све се надам да натрчим на неку КУЛТУРУ … станем тек да припалим Марлборо, што га пушим једини у друштву, јер сам тако у могућности, кад, оно, међутим … СТОЈ, не ваља то ништа, то није култура … ‘Ај, опет;
… На галерији градске библиотеке „Вук Караџић“ у среду је одржана промоција нове збирке песама ОЛОВКЕ ИЗЛОМЉЕНОГ СРЦА, аутора Микија Радојевића, нашег Микија, певача и гитаристе сјајних бендова „Човек без слуха“ из Крагујевца и „Сикс Пек“ из Смедеревске паланке. Е, овде одма’ метни ЛАЈК, рећи ћу ти касније ‘што!?
Богу хвала, па постоје људи као Мирко Демић, истински културни посленик, који је омогућио ову и овакву промоцију, уз видео бим и амплаг музику, јер захтевна КГ публика уме да каже: „лепо је то што си написао, него, ‘ај ти то и да отпеваш, да видимо ми как’и си ти човек!“
Конферансије Мића Турчин сјајно је отворио причу, говорећи једноставним урбаним језиком, без компликованих књижевних флоскула, опуштено, из главе! Бек вокал, што би рекао један наш спортски коментатор „напада са леве на десну страну“ био је Цоа Пропаганда, наш далеко најталентованији текстописац, а основано се сумња да има још талената, што ће надлежни органи утврдити истрагом.
Ова збирка песама стиже у прави час, на Микијев јубилеј, двадесет година рада, као сублимат свега до сада. Уз помоћ верних пријатеља из бенда, супруге Гаге, Некса који је урадио прелом књиге … кеве, другара … прича је добила нову димензију, ‘укњижена’ је и илуструвана радовима које су пријатељи слали путем друштвених мрежа, што их чини ‘судјеловатељима’, што би рек’о вечити дечак крагујевачког панка, Вуја КБО.
Препуна галерија је доказ да леп стих има своју публику, што, ваљда значи да смо живи. Лично, било ми је јако пријатно седећи поред средњошколке Милене и чика Сорге, које деценије живота деле, а леп стих повезује.
Микијев поетски израз је јасан и прецизан, сурово реалан, а ја волим да кажем сензуалан и дрзак, истовремено и јавља се као рецидив давно заборављених вредности и здравог разума који смо скрајнули у дубину душе и уступили место ружичастој аждаји. Да је тако, говоре и имена људи који су били рецезенти књиге: БАЈАГА, који Микија зове ‘РНР ПЕСНИКОМ’, МАРЧЕЛО, за кога је Мики ‘ПЕТАР ПАН(К)’, или СЕЈО СЕКСОН који га назива ‘ПОЕТСКИМ ГЕНЕРАЛОМ’.
Него, остадох вам дужан за онај ЛАЈК с’ почетка; Мики је из Смедеревске паланке … П А Л А Н К А ! То би требало да представља нешто ружно, ваљда!? Е, па није ! ХИЉАДЕ неких Микија живи у тим нашим паланкама, себе сматрам делом тога. И имају шта да кажу ! Итекако ! Па и нек смо мали, али паметни. Јер, велики, прљави град никад не може да буде и бео … град.
Е, сад размишљам, да ли да кажем … добро, ‘ајде, можда неког занима … после промоције смо отишли сви у Обломов, наздравили целом догађају и склопили дил да увек правимо лепе догађаје који ће нас окупљати !
Прочитајте ОЛОВКЕ ИЗЛОМЉЕНОГ СРЦА. Јер, макар и изломљена оловка срце има, душу нема! Ево како каже Мики, који, сигуран сам, није још написао своју најлепшу песму:
„Ко врабац кишу предосетим, саплиће живот да ме подсети, да скоро ће крај, да је шарени змај јачи од конца мог срећног детињства …“
Пише: Ненад Максимовић
Коментари
коментара
