Абисинија – крагујевачка Атлантида – сећања Слободана Лазића
Мало је Крагујевчана, нарочито млађих, који се уопште сећају да је пре педесет година постојало приградско насеље – Абисинија, на тлу где се данас налази фабрика аутомобила.
Била је мала по броју кућа, а велика због плодних башти и њива у свом окружењу. Простирала се између Ждраљице, Лепенице, Грошничке реке и Белошевачког брда. Још пре II св. рата, на обали Лепенице постојао је неусловни објекат где се вршило клање стоке и продаја меса мештанима, али и купцима из Палилула и шире околине. Полиција је често растеравала народ, а како је у то време Италија водила рат са “неком“ Абисинијом (Етиопија), безимено насеље је спонтано почело да се назива – Абисинија.
Улице су биле блатњаве, без насуте чврсте подлоге, а свако двориште је имало малу башту, са обавезном ручном пумпом за воду или бунаром. Куће се нису закључавале и биле су веома скромне. Поседовале су обично две просторије – кухињу и спаваћу собу. Када није имало ништа друго за доручак, јело се пошећерено млеко са удробљеним хлебом, а ужинала свињска маст намазана на хлеб, уз мало соли, алеве паприке или шећера. Што се хлеба тиче, најближа је била Живадинова пекара, код “Шест топола“. Онако свеж и мекан, мамио је гладна дечија уста и била је велика вероватноћа да ће бити “грицкан“, на повратку до куће. Родитељи су се љутили ако је то било на средини векне уместо на крајевима, јер такав није могао да буде нуђен евентуалним гостима. А, гостопримство је исказивано и када се послуживала замена кафе, чувена “дивка“.
Од маја до септембра деца су ишла босонога, а за одело се говорило да није битно какво је, само је важно да је “чисто и закрпљено“. Они најмлађи вукли су за собом шерпе по прашњавим улицама а нешто старији шутирали лопту направљену од поцепаних чарапа и крпа, или се играли “рата“. Деца су васпитавана да слушају старије, да им се јављају на улици, а када их неко у гостима понуди храном или слаткишима, да им први одговор буде – хвала, не могу, нисам гладан!
За време летњег распуста ишло се на купање или у риболов на три реке. Међутим, највећу радост за мештане је претстављало одржавање прослава, приредби и игранки у Дому, како је називан објекат фронтовске организације.
Ако је у питању била прослава нове године, осмог марта или каквог државног празника, свака породица је доносила сто од своје куће, посуђе, торту и колаче, а за заједничко печено прасе сви су давали новчано учешће. Торте су биле велике, филоване чак и мармеладом. За одрасле су били обезбеђени пиво и ракија, а деца су пила кабезу.
Дружење и солидарност су биле главне одлике живота Абисинаца, на које су они били веома поносни. Сакупљао се добровољни прилог за куповину прве, праве, фудбалске лопте. Затим, купљене су јакне двојици дечака којима су очеви рано умрли, а тако је почетком шездесетих година набављен и први заједнички црно-бели телевизор, за редовне гледаоце у Дому.
Осим тога, мало се зна да је 1957. године набујала Лепеница однела дрвени мост на улазу у Абисинију и да је војска неколико дана превозила становнике чамцем, са једне обале на другу.
Насеље је имало 44 куће (1947. год.) а његови становници су били различитог занимања. Радили су у “Застави“ и другим фабрикама, али је било и баштована, столара, обућара, пинтера, рабаџија, сарача, фарбара, шофера, војних лица… Због изградње фабрике аутомобила “Застава“, пола Абисиније је срушено 1959. а други део 1964. године.
Абисинија је остала у сећању и по својим становницима, од којих су познатији: Милан Ђоковић, председник општине Крагујевац 1967-1972, републички секретар СИЗ здравства и социјалног осигурања, Сава Милојевић, професор на ПМФ, Милан Илић, професор на Економском факултету, Драгослав Милојевић – Моша, начелник ДБ, фудбалер ФК Раднички, Видоје Каличанин, асистент на Машинском факултету, директор “заставине“ Алатнице, Владимир Илић – Шере, директор Регионалног центра Пореске управе у Крагујевцу, Слободан Лазић, директор продаје “Застава камиони“, секретар за привреду у Градској управи, Босиљка Новичић – Динић, директор сектора послова са становништвом у Аутобанци, главни и одговорни уредник листа “Црвена застава“, Мирко Глишић, текстописац и композитор песама, и др.
Крагујевац, 10.02.2014. год. Слободан Лазић
- 2_АБИСИНИЈА_мапа парцела
- 3_Решење о одузимању плацева, прва фаза
- 4_Списак власника парцела, друга фаза
- 5_Жетва у Абисинији 1952.
- 6_Добровољни рад жена, око 1958.
- 7_Спремање хуманитарне помоћи у храни код Добриле Илић, снимак пре 1959.
- 8_Поплочавање тротоара у главној улици у Абисинији, пре 1959.
- 9_Почетак рушења Абосиније_II фаза, 1964.
- 10_Долап у Абисинском пољу, 1938.
- 11_Удовица Славка, Моша и Цица_Слика стрељане Абисиније 1941.
- 12_Прослава 8. марта 1956.
- 13_Изнете ствари пре крецења_Мирољуб Новичић(Милановић) и мали Божидар Новичић
- 14_Ад-хок фудбалски тим Абисиније снимак пре 1959.
- 15_После одбојкашког тренинга, 1960.
- 16_Неке комшије су се обуле због сликања, пре 1959.
- 17_Ката, Мица, Деса и Лепа беру траву у Расаднику, око 1958.
- 18_Абисинци на главној раскрсници
- 19_Абисинци, комшије
- 20_Деца Абисиније
- 21_Група деце. У позадини је Белошевачко брдо. Снимак око 1964.
- 22_Горан, Бега, Икица и Славиша, 1961.
- 23_Келе и Моша
- 24_Андреја и Миодраг
- 25_Миодраг, Мимица и Роле_на Булевару блата
- 26_Зоран,Миодраг и Слободан
- 27_Венчање Милана Ђоковића и Радмиле, 1956.
- 28_Босоноги фудбалери, око 1962. У позадини се виде нове хале Заставе
- 29_Милутин Петровић и Драгољуб Новаковић
- 30_Породица Илић. Крајњи десно је Милан а чучи Владимир
- 31_Сава Милојевић, први са десне стране, испред куће у Абисинији. Снимак око 1960.
- 32_Мирко Глишић, стоји први слеве стране
- 33_Изградња Заставе на првој половини Абисиније, 15.07.1961.
- 34_Десно је Дом, око 1960.
- 35_Зоран хвата рибе у Грошничкој реци
- 36_Титов одговор на честитку
- 37_Мост преко Лепенице на улазу у Абисинију, 1950.
- 38_Нови мост на Лепеници, око 1960.
- 39_Мост на старом кориту Лепенице, око 1961.
- 40_Мост код Шест топола
- 41_Радна акција, 1960.
- 42_Рушење кућа на периферији Абисиније код Капислане, 1959.
- 43_Две куће на граници прве и друге фазе рушења Абисиније, 1959.
- 44_Ничу носећи стубови, 1960.
- 45_Поглед на Абисинију, 1960.
- 46_Абисинија нестаје
- 47_Колос на Абисинском пољу
- 48_Цвеле намешта желудац
- 49_Афричка Абисинија је презивела а крагујевачку је потопио технички прогрес
Калдрмаш Крагујевац
Latest posts by Калдрмаш Крагујевац (see all)
- Вести КГ – облачно са кишом и пљусковима - 3. септембар 2014.
- Креативни курс гитаре у СКЦ Крагујевац - 2. септембар 2014.
- СКЦ – Учешће на 10. Међународном фестивалу „Урбан фест“ – Ниш - 2. септембар 2014.
Коментари
коментара
Tu je moj kum Milan Ilic imao imanje.
Prelepa sllika njega i njegove porodice…