Српска православна црква и православни верници данас славе Крстовдан, као успомену на прве хришћане који су примили веру на самом почетку хришћанске проповеди.
Према предању, први који су примили хришћанску веру и прве поуке нове вере помињу се као катихумени или – оглашени, док је у српској цркви и народу дан крштења првих хришћана познат као – зимски Крстовдан.
Празник се везује за светковање Богојављења, празника Крштења Исуса Христа, као и за дан посвећен Светом Јовану Крститељу, који га је крстио у реци Јордану. Зимски Крстовдан слави се увек уочи Богојављења и спада у непокретне празнике.
Крстовдан је датум међаш у месојеђама. Као строго постан дан, он дели месојеђе на два дела – тзв. некрштене дане (од Божића до Крстовдана) и праве месојеђе (од Крстовдана до ускршњих поклада). У метеоролошком погледу је Крстовдан двоструко значајан одмор. По народном предсказивању времена, који ветар дува на Крстовдан, тај ветар ће најчешће дувати током године. У Срему се говорило да се овога дана ветрови крсте (тј. Укрштају, дувају један другоме у сусрет), па који надјача. У дванаест дана, почињући од Божића а закључно са Крстовдан, огледа дванаест месеци године која долази, па какво је време ког дана такво ће бити у месецу који том дану одговара по редоследу.
На Крстовдан су јели остатак бадњеданског пасуља (папуле) и – спремане су пихтије. Али како је Крстовдан посни дан, то су оне једене сутрадан, на Богојављење.
Извор: србијуволимо.рс
0
0
0
0
