Милован Илић Минимакс (Липница, 5. новембар 1938 – Падова, 9. фебруар 2005) је био српски радио и ТВ новинар.
Рођен је 5. новембра 1938. У Липници, код Крагујевца. Основну и средњу школу завршио је у Крагујевцу. Несвршени је студент београдског Правног факултета. Почео је да ради у листу „Јеж“, а 1960. је прешао у Радио Београд.
Постао је познат као водитељ радио програма „Минимакс“. Овај програм се емитовао, на „Радио Београду“, седамдесетих година прошлог века суботом пре подне 8-12 сати. „Минимакс“ је била једна од првих емисија у којој је било доста забавне музике, а његова крилатица из најаве емисије је била „минимум говора максимум музике“. Био је један од првих неконвенционалних водитеља који је поред класичне најаве убацивао вицеве, доскочице и џинглове.
Са емисијама „Сутра је петак“ и „Тачно у подне“, познатијом под називом „Туп – туп“, коју је водио 22 године, постигао је велики успех. Након укидања неких његових радио емисија, каријеру наставља на Радио – телевизији Србије, где је водио емисију „Од главе до пете“.
Када је и она укинута, од 1990. године једно време на ТВ Политика водио је забавну емисију под називом „Минимаксовизија“. Своје емисије („Минимаксовизија“, „Максовизија“, „Недеља код Минимакса“ и „Фонт“) радио је за ТВ Пинк и Палму. По први пут је представио јавности бројне народне певачице и певаче, а најпознатија од њих је Лепа Брена.
Кроз његове емисије прошао је велики број српских певача, музичара, глумаца, политичара и других јавних личности. За сваког госта Минимакс се темељно и детаљно припремао користећи своју обимну новинску документацију. Аутор је неколико књига афоризама и песама (више од 8), као и многобројних колумни у разним листовима. Прве две књиге афоризама које је написао су „Ситна размишљања“ (1967) и „Из малог мозга“ (1988). Са супругом Биљаном имао је кћерку Ану и сина Владимира, а из првог брака сина Игора.
Предавао је једно време на курсу за водитеље народног универзитета „Божидар Аџија“ у Београду. Одликован је Орденом рада са златним венцем.
Крајем 2004.године урађена му је трансплатација јетре на Универзитетској клиници у Падови. Преминуо је 9. фебруара 2005.године у Падови, после дуге и тешке болести.
