Београдским миром 1739. године престала је аустријска власт у северној Србији и поново заведена турска управа. Тада су се у Крагујевац вратили ранији Турци, преузели су своја имања и власт, а са њима се доселило и ново муслиманско становништво. Крагујевац је престао бити војно утврђење, шанац је запуштен и затрпан и варош се ширила ван граница шанца.
За време рата Аустрије против Турске, који је започео фебруара 1788. године, капетан Коча Анђелковић је прешао са својим друговима – фрајкорцима у Србију, где је његова чета, независно од аустријске команде, брзо расла. 11. фебруара, на два дана по објави рата, напао је Пожаревац и ослободио га од Турака. За неколико дана ослободио је Паланку, Баточину и Багрдан. Његова чета, која се била повећала на 500 људи, напала је и на Крагујевац. Ту је било поклано много крагујевачких Турака, а остали су били растерани из вароши. Намирнице, које су овом приликом запленили, Коча Анђелковић је разделио сиротињи. Крагујевац је и даље био седиште турске власти кадије и муселима. У њему је као муселим (представник полицијске власти) био једно време и један од злогласних београдских дахија – Кучук Алија. Турци су се задржали у Крагујевцу до априла 1804. године.
Кад се устанак почео ширити по Шумадији, дахије су покушале да умире устанике преговорима. Пошто преговори нису успели, дахије су одлучиле да, силом скрше устанички отпор. Због тога је дахија Кучук Алија требало да дође из Београда у Крагујевац да прикупи крагујевачке Турке, да крене са њима према Јагодини да би ступио у везу са Халилагом Гушанцем, вођом арнаутских крџалија, па да заједно нападну устанике са југа.
На путу за Крагујевац Кучук Алија се сукоби у Врбици (данас Аранђеловац) са једним мањим одредом Карађорђевим и победи га. Том приликом буде шробљен један коњ из коморе који је носио неке Карађорђеве ствари и његов ћурак. Кад је Кучук Алија дошао у село Шљивовац, ухватио је три човека и погубио их. У Крагујевац је стигао 29. марта 1804. године. Ту је показивао Карађорђев ћурак и говорио сељацима: „Рајо, ја сам Црног Ђорђа убио и ево му ћурка“. Људи у ово поверују, поплаше се и почну носити храну његовој војсци. Карађорђе је био послао један мањи одред војске, који се повећао људима који су придолазили из околине Крагујевца, да опколе Кучук-Алију и не дозволе му да изађе из вароши, док не пристигне са већом војском са којом је кренуо ка Крагујевцу. Али Кучук Алија је некако успео да се из вароши повуче са својом војском и турским породицама према Јагодини, тако да кад је Карађорђе стигао у Крагујевац 5. априла, у њему није било више Турака.
Тако је Крагујевац био ослобођен од турске власти почетком месеца априла 1804. године.
