Развитак Крагујевца као трга прекинут је једним ратом у коме је био разрушен, али се не може са сигурношћу тврдити кад је то било. У време кад је тапу-дефтер број 16 био писан, — 1476/1477. године, Крагујевац је био бивши трг, те је, према томе, мора бити, раније порушен, свакако приликом неког од похода Мађара или Турака преко ове територије.
Може се претпоставити да је Крагујевац претрпео велике штете приликом пропадања српске средњовековне државе, кад се турска војска кретала према Смедереву 1459. године. Крагујевац је био порушен за време овога похода и постао село са проређеним становништвом, а приликом неког накнадног препада са мађарске стране 1476. године, неке породице су се из њега и иселиле.
Помиње се да су 1476. године сремски деспот Вук Гргуровић, Дмитар Јакшић и јајачки бан Петар Доци потукли турску војску на Дунаву и покушали да отму Смедерево од Турака. Вук је неколико месеци опседао Смедерево са сува, а на данашњем Годоминском пољу били су подигли три утврђења од палисада. За ово време су хришћански војници, вероватно, у неким препадима допирали до Крагујевца, а може бити да су га тада и порушили.
Иначе, око 1476. године услед ратовања и пресељавања становништва у Угарску или унутрашњост, број становника у лепеничкој области стално се смањивао, јер су се склањали са путева којима су вршени ратни походи. У турским тапу-дефтерима помиње се велики број опустошених села са проређеним становништвом.
Пустошења ових крајева нарочито су била велика приликом упада Мађара у Србију 1480. и 1481. године у друштву са војском сремских деспота.
Пред крај 1480. године генерални капетан доње Угарске и тамишки гроф Павле Кињижи прешао је преко Дунава испод Смедерева и продро до Крушевца. Одатле је довео преко 60.000 српских бегунаца. Вратио се натраг пошто је опустошио села и градове.
Много је значајнији ратни поход који су извршили 1481. године Павле Кињижи, деспот Вук Гргуровић, Јакшић и други погранични заповедници. Овом приликом били су заузели многа места и дошли до Крушевца. Ту се улогорила хришћанска војска и остала пуних 12 дана, пустошећи по читавој околини. Враћајући се, повели су са собом преко 50.000 Срба. Војска се од Крушевца морала вратити преко Лепеничке области и Шумадије, пошто је Београд био у рукама Мађара, а у овим је крајевима било више становника које је требало повести него на главним правцима кретања војске.
Од бившег трга Крагујевца из XV века нема никаквих материјалних остатака; ако се нешто и било одржало, уништено је у ратовима који су доцније вођени преко ове територије. Од зграда није остало никаквих трагова, јер су средњовековне куће за становање прављене од слабог и трошног материјала. За зграду, према величини, прављен је скелет од греда и брвана, стављан на танак слој камена, као темељ, па је простор између греда и брвана попуњаван парчадима цигле или неким другим материјалом. То су биле куће „бундручаре“. Једино се гробља могу сматрати као остатак из овог најстаријег времена. У свима деловима Крагујевца наилазило се, приликом копања темеља за зграде, на гробове, доста дубоко укопане, а постојало је и једно старо гробље на месту на коме се данас налази стара црква.
Црква је саграђена 1818. године. На месту на коме је она подигнута, било је неко старо гробље, које је тада разорено. Многе надгробне плоче узидане су у црквени зид или положене у под; на њима је било натписа старих преко 200 година.
Пет векова Крагујевца,
Драгољуб Бакић
