Цинцара је у Крагујевцу било веома рано. Од свог доласка они су махом били механџије и кафеџије. Других послова су се прихватали пошто би стекли иметак. Њих је пре свега занимала трговина и бакалук. Када је процес индустријализације захватио Србију, они су почели пласирати свој капитал и у друге делатности. Под утицајем грчке цркве и грчке културе, они су се осећали као Грци, па су се често и називали Грцима. Неки су рано били стално настањени заједно са фамилијама, док је већина имала фамилије у својој постојбини, а они су радили у Србији, и с времена на време одлазили кући, а у старости обично остајлаи код кућа, у родним местима. Континуитет насељавања Цинцара у Крагујевац одржавао се дуго, кроз читав 19. век. Обично би старији досељеници, пошто би се привикли, доводили млађе и своје рођаке, а ови друге и тако су постепено прелазиле читаве фамилије. У Крагујевцу их је било још за време Турака, али су масовније насељени за време прве владе кнеза Милоша Обреновића. За њих се може рећи да су били веома штедљиви људи и веома солидарни. Дуго су они одржавали везу са „старим крајем“ и били чврсто везани за своје сроднике.
Занимљиво је да су у првим годинама по досељавању у Крагујевац готово сви они говорили грчки, само су се у кући служили цинцарским језиком. Временом се то изгубило, тако да између два рата готово ниједна њихова породица није говорила грчки. Што се тиче ношње, она је била слична грчкој. У време прве владе кнеза Милоша Обреновића као трговци се помињу Риста Палигорић, Сима Филиповић и Јанко Груја. Они су неколико пута ишли трговачким послом „чак у Азију“.
Према крајевима из којих потичу, утврђено је да у Крагујевцу има око петнаест кућа досељеника из Селишта и Шатишта. Ови досељеници у Крагујевцу имали су своје удружење. Једна група Цинцарских породица досељена је из Јањине и Костура – Хаџи-Николајевићи, Трандафиловићи,Клонда, Ладас, Почу, Констандиновићи, Атанасијевићи, Томићи, Зојидес, Михајловићи, Аризовићи.
Неколико Цинцарских породица насељено је из околине Корче из Дарде – Димитријевићи и Костићи, док су се из Бобошчице населили Анастасијевићи. Да би се помогли они су имали удружење „Маловиштанац“ које је дуго радило, а окупљало је људе пореклом из тог краја: Филиповићи, Палигорићи, Голићи, Ристићи, вулкан, Наче, Николићи, Аћимовићи, Махаиловићи, Чомићи, Ћермиле, Трифуновићи, Ђорђевићи, Димитријевићи, Симићи, Мета, Димићи, Тотани, Стојановићи, Костићи, Тодоровићи, Риза. Махом су они били кафеџије и трговци, а било је и чиновника.
У документима 19. века срећу се и Цинцарска презимена Караманлис, Јоаниду, Јанулис, Данас и друга, што указује да је у Крагујевцу било и Грка насељеника.
„Кафане старог Крагујевца“
Бориша Радовановић
Moze li jos neke informacije, posto postoji inicijativa da se otvoranje kancelarije za Cincare, ili neki link gde bih mogla nesto vise da procitam, unapred se zahvaljujem