У улици Краља Петра, на броју 76, радила је под именом „Аризовић“ кафана која је основана у другој половини 19. века. Угледна Цинцарска породица Аризовић насељена у Крагујевац из Јањине, готово читав један век држала је ову кафану. Поред пића, нудила је гостима разне домаће специјалитете.
Првобитно је то био мањи угоститељски локал за људе са нижим примањима, који су обично за храну и пиће задуживали део својих зарада. Када је ту прорадила фијакерска станица с проћу кафане „Премовић“, која се налазила на месту где је данас зграда Рајфајзен банке (хотел „Дубровник“ или Занатски дом), кафана је почела боље радити. Почетком 20. века подигнута је на том месту спратна зграда хотела „Палас“, али је кафана и даље радила под старим именом „Аризовић“.
У једном огласу с почетка прошлог века, који може да послужи и као водић кроз кафане старог Крагујевца, за ову кафану се каже:
„Оди да сумирамо кујну на домаку, разних фруштука, црног вина престора, бела вина логхано, бело пиво „Моравац“, све то преладно, да се не може човек напити.
Затим ћулбастије, ћевапчићи и ражњићи, ту се налази и кум Алија са осталим кумчићима.
– Хеј, море до зоре код нашег браца Панте“.
Са данашње временске дистанце тешко је говорити како су поједине кафане добијале сталну варошку клијентелу, јер се начин живота ондашњих становика умногоме разликовао од данашњег. „Аризови“ је била кафана са великим бројем сталних – „вечитих“ гостију.
Кафану „Аризовић“ држао је 1927. године у закуп угоститељ Михаило Димитријевић.
Кафан је срушена приликом бомбардовања Крагујевца у Другом светском рату. Тако је са лица земље отишао још један угоститељски објекат који је готово читав један век красио старо варошко језгро и био незаобилазан варошки објекат, који је неговао специфичан крагујевачки дух.
Кафане старог Крагујевца,
Бориша Радовановић
