Крагујевачке кафане имају необично порекло и занимљиву историју. Једна од њих је и кафана „Европа“ која се налазила у улици Краља Петра број 17. Ова кафана дуго је представљала својеврстан топоним Крагујевца.
Иве „Европа“, старо је и дуговечно ионо потиче још из старогрчког мита. Према грчком миту, Европа је кћи феничанског краља Агенора и Телефасе, која се често играла на обали мора. Једног дана док је брала цвеће привукла је Зевсову пажњу, који се страсно заљубио у њу. Да биј јој се приближио, отац свих богова, се преобразио у белог бика, који је „одисао мирисом ружа и шафрана“. Опијена мирисом, Европа је приступила лепој животињи и почела да је нежно милује да би се потом са котарицом цвећа попела бику на лежа. Бик је тада јурнуо и у пратњи Посејдона, Афродите и Амфитрите пренео Европу на Крит. Пошто се под платаном сјединио са својом миљеницом Зевс је наредио да Критски платани, никада не губе лишће. Потом је отац богова одредио да се, делу света коме припада острво Крит, да име Европа. Име се пренело на континент и у употреби је до данас.
Када је у Србији завладао обичај да се угоститељским објектима дају имена градова, држава и континената, ова кафана је добила у улици Краља Петра број 17, то старо име. Ова кафана дуго је представљала својеврстан топоним Крагујевца. У то време било је уобичајено да су се називи кафана често користили као орјентациони симболи одређеног варошког краја. Због локације у близини доњег бетонског моста, а преко пута Акционарског парног млина, ова кафан је служила као орјентир, али је врло често мењала структуру гостију.
Први власник ове кафане био је Мијат Мијушковић. Он се у једном занатском шематизму с почетка 20. века помиње као власник. Он је у листу „Нова задруга“ за 1901. годину кроз оглас нудио гостима уживање у топлим и хладним јелима и пићу и различите забавне програме у сали и башти ове кафане. Из огласа се види да је група „Орфеум“ приређивала сваке вечери различите „Веселе вечери“.
Кафана је у периоду између два рата наставила да ради. Нове генерације кафанских гостију нуђене су различитим гурманским специјалитетима. Нови гости уносили су другачији укус у ову варошку кафану. Она је попримала модернији изглед. Мада је добијала „ново рухо“, кафана је задржала стару клијентелу. Смештена преко пута Акционарског млина, била је добра прилика за све оне који су каквим послом долазили у варош.
Године 1932. власник ове кафане био је Петроније Обреновић. Кафану су једно време држали познати крагујевачки хотелијери „Јовановић и Премовић“. Изгледа да су они и последњи власници који су држали ову угоститељску радњу, јер у једном огласу нуде на продају целокупан инвентар који се налази у радњи: бачве, столове, столице, пивски апарат, муљачу за грожђе и друго.
Кафане старог Крагујевца,
Бориша Радовановић
