Ова кафана радила је у улици Краља Петра број 63. Име ове кафане потиче од града Луксора („град палата“, вероватно од арап. – al qusur) у Египту на реци Нил. Храм у Луксору је посвећен богу Амуну, подигнут у време фараона Аменофиса III.
Кафану је држао Света кога су називали „Луксор“. Он је лансирао „Власотиначко пиво“ које се добро продавало у периоду између два рата.
Сквер код Крста
Култно место Крагујевца је „сквер код Крста“. Постављен на раскрсници где се од Чаршје одвај Љубичина улица, сквер је почео да се обликује још у време када је Крагујевац био престоница Србије. Крст је првобитно био дрвени. У време када је Феликс Каниц посетио варош (1860) забележио је да „Монотонију неугледних кућа са отвореним дућанима и радњама… пресецао само један дрвени крст“. Касније је уместо дрвеног постављен метални крст са осликаним распећем, који је у периоду после другог светског рата био уклоњен (у дворишту Старе цркве). Враћен је на инсистирање грађана Крагујевца у време промена 90-тих година прошлог века.
Крст је у историји вароши играо значајну улогу. Ту је првобитно био пијац и место готово свих окупљања грађана. Као симбол хришћанства и нулта тачка, одакле је мерена радаљина до других места и кретала литија као и формиран корзо, за многе генерације Крагујевчана било је то место где су се састајали.
У међуратном периоду простор око Крста обликован је у сквер.
Ако бисмо желели да добијемо тачну слику овог сквера, који је припадао улици Краља Петра, било би потребно да кренемо од Вишњићеве улице, од зграде Старе поште и Инвестиционе банке преко бакалнице „Такова“ и фризерског салона где ову улицу пресеца Љубичина улица. Са друге стране било је неколико кафана.
Кафане старог Крагујевца
Бориша Радовановић
