Ова кафана налазила се у улици Краља Петра број 76. Помиње се још у другој половини 19. века. Кафана је добила име по вођи Другог српског устанка кнезу Милошу Обреновићу, који је носио епитет „Велики“, због своје улоге у борби за добијање аутономије.
Била је то од оснивања гурманска кафана, која је радила у једноспратној грађевини складних пропорција. Кафана је имала и пансион за преноћиште. Врло рано постала је она састајалиште варошког света и боема. У периоду између два рата као власник овог објекта убележен је Велимир Бошкоквић. На једној фотографији из 1934. године види се да је ова кафана испред имала пространу башту. Локал је био чист, удобан и топао, а посећивало га је најотменије варошко друштво. Гостима су за мезе нуђени различити специјалитети. У просторијама ове кафане организоване су и забаве породиног карактера којима с еприсуствовало уз позивнице.
У ову кафану су нарочито преко дана навраћали трговци и занатлије који су имали радње у близини, али и путници који би каквим послом долазили у варош. Смештена у строгом варошком центру, „црцу старог Крагујевца“, ова кафана била је својеврстан орјентир. Од јутра до вечери била је пуна гостију. У њој се тешко преко дана могло наћи места.
Крагујевачке новине тога доба пуне су најава разних забава у кафанама. Тако су поред угоститељских објеката забаве организовали „Абрашевић“, политичке партије и странке, занатска удружења, Коло српских сестара, Црвени крст, спортски и раднички клубови, Соколско друштво, Друштво трезвене младежи и др. Обавезан део тадашњих забава биле су лутрије или томболе. Оне су организоване више ради смеха него ради какве добити.
Кафану је 1938. године држао Светозар Митровић – Тоза. Он је нудио гостима гурманске специјалитете, доручак и ужину као и сва домаћа пића уз најповољније цене.
Кафане старог Крагујевца
Бориша Радовановић
