Кафане у Дринчићевој улици
Једна од старијих варошких улица, првобитно је означена као пут за Јовановац. У периоду између два рата, када је добила име, почињала је од улице краља Петра код Аризовићеве кафане и завршавала се на периферији ка варошком гробљу. Припадал је варошком кварту. У њој се налазило неколико кафана.
Кафана „Орач“
У Дринчићевој улици (данас Саве Ковачевића) радила је између два рата кафана „Орач“. Налазимо је у једном списку кафана из 1932. године у овој улици на броју 20.
Власник и оснивач кафане био је ТАнасије Николић кога су називали „Наша“. Кафана је радила и за време Другог светског рата. После рата, до национализације била је то кафана „Нова слобода“. На том месту данас је пекара „Клас“ власника Томе Николића.
Породица Николић је грчког порекла, из места Јањине. Отац Танасија Николића доселио се у Крагујевац пре Првог светског рата и најпре су они држали пекарску радњу. Пекарску радњу породица Николић основала је 1916. године.
Када су увидели да ће им посао са кафаном боље ићи, ту у близини Марвене пијаце, где се преко дана тискао свет различитог социјалног статуса, од трговаца и варошке господе до сељака, отворили су они кафану „Орач“. Кафана је имала добру кухињу и музику са певачицом. У кафани је у периоду пред Други светски рат свирао виолину чувени Која Циганин што је као магнет привлачило госте жељне провода. Кафана, у којој су келнерај чиниле махом младе девојке „из прека“ (Мађарице), имала је билијар и две собе за преноћиште.
Кафана је нарочито добро радила средом и петком, када је у Крагујевцу био пазарни дан. Тома Николић се сећа да је тих дана морао одсуствовати из школе због посла са кафаном.
