Кафана „Зелени венац“ налазила се у улици Краља Петра број 53.
Колико је кафеџијски посао био уносан у овој средини, сведочи чињеница да је у вароши у периоду између два рата, радило преко 150 устотељских радњи. Разни хотели, кафане, крчме, гостионице, бифеи, ракиџинице и винарије могле су под своје кровове да приме неколико стотина гостију. Кафане на Главној чаршији су се издвајале по свом шмеку.
Једна од таквих била је кафана „Зелени венац“ која је радила у згради данашње „КМБ банке“, код старе зграде Поште. На спрату тога здања радила је Агенција државне хипотекарне банке, а у приземљу су биле три радње. До зграде Поште налазила се радња за пржење и млевење кафе власника Милоја Поповића.
У средишњем делу налазила се берберска радња Бранка Лукића и то је био први салон за даме у Крагујевцу. До ње у истој згради се налазила кафана „Зелени венац“, власништво Мирка Јанковића. Држећи кафану у веома прометном делу вароши и дружећи се са људима из различитих друштвених слојева, Мирко Јанковић (отац академика Николе Коке Јанковића) био је веома утицајан угоститељ у периоду између два рата.
Према казивању старих Крагујевчана, кафана је имала добру кухињу са изузетно добрим специјалитетима са роштиља. И баш због тога власник ове кафане је имао велики број абонираца па је у вечерњим сатима због ограниченог броја места, улаз био дозвољен само гостима са тзв. „купонском књигом“. Према сачуваним фотографијама из тог периода види се да су весели и расположени гости седели испред кафане током целог дана. Тако су Крагујевчани испред ове кафане уз добру капљицу ћаскали о свакодневном животу и „убијали доколицу“.
Кафана се у овој згради налазила од краја Првог светског рата па све до 1934. године, када је Банка проширила своје послове и на „публику“, како су се у то време називале странке. Тако су у приземљу отворени специјални шалтери за штедише, а власници радњи преселили су се у нове просторије. Кафана „Зелени венац“ пресељена је у зграду испред хотела „Јадран“ и „Лапово“. Ту је она наставила да ради уз сталне муштерије које су долазили код овог угледног кафеџије.
