Анула или како су је сви звали Нула, била је лепа Гркиња, друга жена Томе Вучића Перишића. Он је званично променио прву жену Перунику и оженио се Анулом, с којој је остао до њене смрти, али се не може рећи – у баш срећном браку. Неверство им је било стални пратилац и то са обе стране.
Из првог брака са Перуником Вучић је имао најстарију ћерку Стаку, коју је удао за београдског трговца, Цинцарина Стерију Пачу. Та веза са Цинцарима и Грцима учинила је да упозна и прелепу Анулу. Она је била из Јањине и заточена у харему блудног Али-паше. Из харема ју је украо и у Београд довео Грк Апустул, трговац из Јањине, и да би избегао аскере Али-паше побегао је у Србију, са жељом да у Београду отвори трговину. Вучићев зет Стерија приредио је пријем за двоје придошлих младих Грка, сада већ мужа и жену, Апустула и Анулу. На том ручку био је Вучић, јер се затекао у Београду. Дошао је огрнут ћурком од дабровине, у чоханом оделу извезеном златом и свилом, под оружјем и веома достојанственог држања. Није му промакла Анулина лепота и био је почаствован када је зет поред њега ставио да седне, а и њене ватрене црне очи често су се окретале према Вучићу. Муж јој је према њему изгледао жгољав и сувиише нежан, а она је желела јаког мушкарца.
Пошто је у Београду била већ три-четири месеца, Анула је нешто научила српски језик. Када су сви изашли да прошетају по врту, Вучић је уграбио тренутак да, насамо, прошапће Анули, ословљавајући је са: Нуло! (јер је пречуо оно „а“). Пошто је она причала да често остаје сама у кући и досађује се док јој муж тражи по Београду магазу у којој би отвори трговину, Вучић јој рече: „Уграби времена и дођи, наместио сам стан, па да видиш где ја живим!“ Разумели су се одмах и Нула је обећала, а убрзо своје обећање и испунила.
Када је дошла у кућу код Вучића, три дана су се затворили и нигде из собе нису излазили, а момци су им додавали кроз врата јело и пиће када би Вучић затражио. За то време њен муж ју је посвуда тражио и почело се говорити да су је отели опет неки Али-пашини момци да би је вратили у харем. А онда се дозна да је са Вучићем.
Када је Апустул закуцао на Вучићева врата, дочекали су га мрки чувари, наоружани до зуба и наредили да се губи одатле. Анула је већ Вучићу испричала да је он њу отео, не зато што ју је волео, већ је добио велике паре од Порте да тако омаловаже одметнутог Али-пашу, да му се Турци смеју како су му жену из кревета одвели.
Анула му је дошла као часта за добро обављени посао, а паре да отвори трговину.
Тада се први пут у животу Вучић озбиљно заљубио. Када је, најзад, трећи дан напустио собу, оставио је у њој Анулу, а он отишао право митрополиту, Грку. Све му је испричао и затражио да га разведе од прве и венча са другом женом. Митрополит, знајући да се није шалити са Вучићем, а пошто му овај понуди 50 дуката за развод и исто толико за ново венчање, пристане. „На моју душу грех, а теби пун џеп“, рекне Вучић митрополиту и одведе Анулу у своју Гружу, у Вучковицу.
Време је пролазило и страст према лепој Гркињи је јењавала. Упознавао је Вучић и друге жене, исто тако лепе и још млађе. Почео се све дуже задржавати у Београду, наводно због трговине, а уствари је ишао по кафанама и, уз свирку Цигана, са пуно „лаких жена“ проводио дане, док је Анула чезнула у Вучковици. Нарочито су јој ноћи биле тешке, без сна. Знао је Вучић какав је то осећај код жена и зато је често говорио: „Повалити успаљену жену већи је севап него цркву подићи!“. Имао је још једну мисао који су сви око њега, нарочито његови момци и слуге, запамтили: „Када је у питању жена, не постоји пријатељство“. Како је говорио, тако је и чинио, али ни његови момци и слуге у Вучковици нису остали равнодушни према Анули.
Остао је у архивама забележен „испит у Суду Народњем Сербском од 12-тог фебруара 1826. године, у Крагоевцу под Нумером 150. – Испит Недељка Шуковића из Дивостина, уапшеног“. Он је био у пандурској служби код кнеза Вучића и касније га је Вучић поставио настојником куће. „На испиту, гореспоменути Недељко Суду говори како је кнегиња (Анула) омрзнула кнеза јер је чула да има друге жене и за инат њему није се уздржавала смешенија творити с ким је год хтела. Међу прочими (осталима) и мене је навела летос око Троица. Спавао сам у оџаклији и она је сама мени дошла, легла поред мене и помешамо се. После тога још два-три пут исто смо учинили код стана“ (трла где је стока боравила ван дворишта).
Следило је судско питање „да ли је опазио да је још с ким потајно ходила?“ Недељко је одговорио да је много пута опазио неког Павла Мачужића из Вучковице и Петра Барлова из истог села. А на питање како је смео кнежеву кућу обешчастити, рекао је: „Видећи да се она сваком подаје, лако сам се на то преварио“. Последње питање било је како се све то дознало? Недељко је одговорио: „Свадио се ја са подрумџијом Митром Оташевићем и он је објавио кнезу (Вучићу), има неколико дана“.
Иначе, Недељко је тада имао 35 година, жену и четири детета. Не зна се да ли је кажњен, али пошто је Анула остала у браку са Вучићем, вероватно је све заташкано. По његовој максими – шта је већи севап него цркву подићи!
Текст: Александар Бабић
Извор: крагујевачке новине
