Доктор филозофије, мађарски адвокат, директор Гимназије у Крагујевцу од 1. новембра 1833. до јуна 1834. године. По преласку у Србију, прво је био директор београдских школа. У Велику школу је постављен 3/15. априла 1832. године, уместо Димитрија Исаиловића. Након сукоба са кнежевом околином и истеривања из школе, у јесен 1834. налази посао у Гургусовачком суду, све до априла 1835. године, када је враћен у Гимназију. У Београду је 1837. издао „Историју Русије“. Писао је и пригодне песме, свирао гитару и подучавао ђаке у певању. Од 1837. је радио у пожаревачкој Војној школи. По отварању Лицеја, 1838. позван је за професора, да предаје филозофију и општу историју. На лични захтев, постављен је за секретара Министарства правосуђа, 1839. у којем ће 1840. бити и привремени начелник. Касније је био у Апелационом суду.
14
окт 2015
