Из Шумадије је 1915. године Драгутин Димитријевић Апис кренуо пут Албаније, Солуна и путем своје голготе.
У центру Шумадије, Апис је радио као начелник обавештајног центра српске врховне команде и српске војске.
У насељу Палилуле још постоји кућа која је служила као обавештајни центар. Главна за везу је била дама, госпођица Ружа Туцаковић, која је до своје смрти чувала Аписов револвер. Она је била жена која га је волела, и била му верна до дана када је умрла, 1984. године.
На кући ће бити постављена спомен-плоча, на којој ће писати да је Апис ту боравио и да је у њој радио Обавештајни центар српске врховне команде.
Није познато ни то да је Апис као дете, као беба од четири месеца, са оцем Тодором и мајком Јованком дошао у Крагујевац, и ту живео до своје пете године.
Како каже председник Градског одбора СУБНОР, професор пуковник Жељко Зиројевић, „није случајно то што ће то обележје бити постављено у освит доласка посмртних остатака великог патриоте у домовину“.
– Ружа Туцаковић је пиштољ, његов револвер, са угравираном ознаком сове, и пешкир, као успомену чувала дуже од 50 година. Пред своју смрт је те личне успомене, последње Апис предмете које је оставио за собом у домовини, предала 1 официру који је то предао Задужбини Краља Петра И Карађорђевића на Опленцу, где се и данас чувају. Аписа данас многи и куде и воле, али суд историје му даје место које му припада – каже Зиројевић.
Кости ђенералштабног пуковника Драгутина Димитријевића Аписа би требало до краја године да буду сахрањене на београдском Новом гробљу, у Алеји великана. Оне сада почивају на српском војничком гробљу на Зејтинлику, у безименој крипти са бројем 5027.
БИО ЈЕ СТРАХ ЗА ПОЛИТИЧАРЕ
Име Аписа се везује за организацију „Црна Рука“ и за Мајски преврат „, када су у ноћи 28. маја 1903. убијени краљ Александар Обреновић и краљица Драга. Он је био на челу завереника, али није доказано да је умешан у убиство краљевског пара, јер је био рањен. У Првом светском рату Апис је био члан тајне организације „Уједињење или смрт“, због чега је и ухапшен на Солунском фронту 1916, а био је оптужен да спрема преврат. Стрељан је у Солунском пољу 14. јуна 1917. Рехабилитован је 1953, јер су све пресуде војног суда у Солуну поништене, а његова судбина се везује за страх политичара, да би могао да утиче на политички живот у Србији након рата.
Извор: блиц.рс
