Драгиша Недовић (1916-1966) је био српски композитор, текстописа, аутор бројних песама…
20. јула 1916. године, у крагујевачком насељу Палилуле, рођен је Драгиша Недовић, талентовани музичар, композитор, текстописац и аутор бројних песама које су, својом аутентичном вредношћу остале трајно забележене као део југословенске културне баштине. Путујући по Југославији, Недовића су инспирисали „слике, лица и предели“ које је, нотама и текстовима у преко 800 песама, оживео и тако им подарио вечно сећање и трајање. После боравка у Босни, остале су забележене чувене севдалинке: „У лијепом старом граду Вишеграду“, „Из Босне се једна песма чује“, „Прођох Босном кроз градове“, којима се прикључила и она посвећена Ибар реци – „Стани, стани Ибар водо“… Из далматинских крајева потичу песме: „О, липа ти незнанко“, „О, бродићу бели“, „Маре, Маре, срићо моја“ познатија као „Кад си била мала Маре“… О својој Шумадији певао је песмама „Обраше се виногради доле крај Тополе“, „Лепе ли су, нано, Гружанке девојке“, „Текла река, Лепеница“, „На Морави воденица стара“, „Јесен прође, ја се не ожених“, „Сиромах сам, друже“, „Ајд’ д’идемо Радо“, „Јутрос ми је ружа процветала“…
Нажалост, Драгиши Недовићу су још за живота оспоравана ауторска права – многе песме су, неправедно, имале статус народних, иако су пронађене у његовом „плавом коферу“. Један је од оснивача Удружења композитора и писаца песама са народним мотивима. Умро је 31. јануара 1966. године у свом Крагујевцу.
Од 1999. године, у спомен на овог врсног уметника, одржава се фестивал „Дани Драгише Недовића“. У покушају да постхумно заштити његова ауторска права, али и стваралаштво од заборава, проф. др Драган Батавељић је 2003. године објавио монографију „Драгиша Недовић – живот и дело“.
