Хидрографија Крагујевца – река Лепеница

Лепеница је највећа и најзначајнија река општине Крагујевац. Извире на Гледићким планиниама код брда Столице у Голочелу, а улива се у Велику Мораву као лева притока код Миљковог манастира. Од извора Студенца тече од југозапада у правцу североистока кроз Крагујевачку котлину до брда Шупљаја у Бадњевцу, затим тече према истоку кроз Бадњевачку котлину.

Дужина тока Лепенице је 48км. Раније је дужина тока износила 60км јер је Лепеница текла упоредо са током Мораве поред Лапова и Марковца. Међутим, од велике поплаве 1897. године, она је код Рогота скренула ток према истоку. Тиме је скратила првобитни ток за 12 км.

Лепеница просечно даје билизу 3 м3 воде Великој Морави. При ниском водостају, за време већих суша, Лепеница тече око 30 литара воде у секунди. Највећи водостај забележен је од 920.000 литара у секунди.

На подручју општине Крагујевац Лепеница прима своје највеће притоке у Крагујевачкој котлини: Драчку реку, Дивостински поток, Ердоглијски поток, Сушички поток, Петровачку реку и Цветојевачки поток са леве стране, а Грошничку реку, Ждраљицу, Бреснички поток и Корманском поток са десне стране.

Услови за настанак поплава у сливу Лепенице

Услови за настанак поплава у сливу Лепенице су веома повољни: терен је од претежно вододрживих стена, знатан нагиб корита, обилне падавине, нагло отапањеснега, деградирани шумски покривач, нерегулисана речна корита (уска, плитка и често засута наносом, оштрих кривина), бујични карактер река. Један од бујичним поплавама најугроженијих градова у Србији је Крагујевац. Кроз њега протиче Лепеница којој узводно од града, на сектору дугом 12 km, притиче 15 бујичних токова. Због великих просечних падова речних корита (Грошничка река 34,1 ‰, Бреснички поток 15,6 ‰, Ждраљица 26,2 ‰, Сушички поток 18,8 ‰) и углавном нерегулисаних токова, њихове воде се брзо и концентрично стичу у Крагујевачкој котлини. Изливање већег броја водотока јавља се за време провала облака, када су падавине oко 25 mm. Због кратког времена излучивања падавина, претежно оголели терени нису у стању да задрже већу количину воде, па она брзо доспе до уских и плитких корита река и потока. Поплаве већих размера настају када се у кратком временском периоду излучи око 50 mm падавина. Тако је 3. VII 1926 г. у току ноћи излучено 46,7 mm, што је условило изливање Лепенице већ следећег јутра, а касније и Ждраљице и изазвало једну од већих поплава у овом сливу. Током поплаве у јуну 1970 г. у селу Ботуњу забележене су падавине од 48,2 mm, а у ноћи између 30. и 31. VII 1971 г. излучене су обилне падавине – у Крагујевцу 65,8 mm, Грошници 71,7 mm, Вучковици 55,3 mm, Аџиним Ливадама 54,8 mm, Ботуњу 46,3 mm и Доњим Грбицама 125 mm (Степановић Ж., 1974.). Падавине од 65-87 mm регистроване су и почетком јула 1999 г. на појединим кишомерним станицама, што је изазвало једну од највећих поплава у сливу Лепенице у прошлом веку. Поплаве при отапању снега у овом сливу се ређе јављају, јер се отапање врши повремено и постепено, прво у нижим, а затим у вишим деловима слива. Изливање већих размера приликом отапања снега може се појавити у сливу највеће притоке Лепенице – Угљешнице.

Преглед највећих поплава у сливу Лепенице

Једна од првих већих поплава забележена је 1820. г, када је Лепеница поплавила Баточину, а једна од највећих, не само у Крагујевцу већ и на ширем подручју централне Србије, догодила се 1864. г. Позната је под називом “Тројички поводањ” и настала је због непрекидних седмодневних падавина. Лепеница је поплавила Крагујевац и околину и вода је дошла до Крста. У пролеће 1897. г. излиле су се све реке у сливу. За време те поплаве Лепеница је код Рогота усекла ново корито и скренула ток у правцу истока, чиме је скратила свој ток и изгубила најдужу притоку Рачу са површином слива од 287 km2 . Рача је од Марковца наследила старо корито Лепенице и постала притока Велике Мораве. Катастрофална поплава у Крагујевцу догодила се 6. IV 1910. г. Излиле су се и Лепеница и њене притоке. Поплава је почела током ноћи и трајала је 48 сати. На десној страни Лепенице био је поплављен Артиљеријски технички завод и нижи део насеља Пивара, а на левој центар града од Малог парка у правцу гробља. Ширина поплављеног дела износила је 900 m, а низводно од Крагујевца била је поплављена цела алувијална раван у ширини преко 1 km. Висина воде у појединим деловима града је била преко 2 m изнад корита Лепенице, које је дубоко око 3 m. Максимум је забележен код гвозденог моста, где је висина воде била око 6 m изнад нивоа корита. Према проценама, протицај Лепенице је тада износио 920 m3 /s. Осим гвозденог моста, остали мостови на Лепеници у Крагујевцу су били порушени. У јесен 1914. г. излила се на читавом току Угљешница и поплавила целу алувијалну раван. Ширина изливене воде износила је 1 km, а нарочито је био поплављен део од Петровца до Јовановца. Према процени, Угљешница је тада имала највећи забележени протицај, који је износио 450 m3 /s. 49 У поплави 1926. г., када је ниво воде износио и до 4 m изнад корита Лепенице, однет је део железничке пруге Лапово – Крагујевац – Краљево и део пута Крагујевац – Јагодина у Ждраљици. По процени, Ждраљица је тада имала највећи протицај, који је износио 220 m3 /s. Услед наглог отапања снега 1956. г. ниво воде у Лепеници код Рогота је достигао 230 cm и том приликом је Лепеница поплавила целу алувијалну раван, низводно од Крагујевца до ушћа у Велику Мораву. Најугроженија места од поплаве била су Баточина и Лапово. Током 1970. г. Лепеница се излила чак 15 пута на нерегулисаном делу између Крагујевачке и Бадњевачке котлине. Те године је више пута забележено и изливање Ждраљице, Угљешнице, Бресничког, Дивостинског, Цветојевачког и Ресничког потока. Године 1971. неколико пута се излила Угљешница, а највеће изливање ове реке забележено је током јула, када је поплавила алувијалну раван ширине око 1 km, од Петровца до Јовановца. Приликом ове поплаве водостај је износио 520 cm, а протицај око 380 m3 /s. После три узастопне провале облака у августу 1975. г. је излучено 255 mm падавина, надошли су бујични потоци и протицај је у Крагујевцу достигао 340 m3 /s или 340 пута већу вредност од просечне. У 13 насеља поплављено је 3.750 hа, а у самом Крагујевцу око 1.000 hа површине и 25 радних организација. Обилне кише које су захватиле територију Шумадије током јула 1999. г. (9. и 10. VII и 14. и 29. VII) изазвале су поплаве већих размера на територији општине Крагујевац и то на подручју 30 месних заједница у граду и у 48 села (Група аутора, 1999.). Забележене месечне количине падавина у јулу 1999. г. на метеоролошкој станици Крагујевац биле су 5 пута веће од просечних. Највећа количина падавина, 80 % од регистрованих, излучена је у трајању 4 – 5 сати. Интензитети падавина су се кретали 0,4-0,66 mm у минути. Формирани су сложени поплавни таласи са кулминацијом водостаја у току 10. и 14. VII. Јулске поплаве су захватиле све леве и поједине десне притоке Велике Мораве. Велике воде су се јавиле на појединим рекама 2-3 пута у временском интервалу 10-20 дана.

Заштита од поплава – регулација Лепенице и њених притока

Регулација речног корита Лепенице започета је 1914. г. поред Артиљеријско- техничког завода у Крагујевцу. Тада је регулисано речно корито на дужини од 1 km, јер је окупација Крагујевца у I светском рату прекинула започете радове. После поплаве Крагујевца 1926. г. поново је настављено са регулацијом Лепенице кроз Крагујевац и започета је изградња бетонског кеја до бетонског моста, који је завршен 1930. г. Тек после поплаве 1932. г. наставило се са даљом регулацијом Лепенице, проширено је корито на дужини од 840 m, од Фабрике коже до кланице, чиме је обезбеђен и доњи део града од поплава. Следеће године извођени су радови и наподизању бетонског кеја и проширењу корита Лепенице низводно од горњег бетонског моста на дужини од 171 m. Током 1934. г. извођени су радови на регулацији Лепенице низводно од Крагујевца. Године 1960. завршена je регулација корита Лепенице кроз град. Регулација корита Лепенице низводно од Крагујевца започета је за време II светског рата, и то од доњег моста у Крагујевцу до железничког моста у Јовановцу на дужини од 6,5 km.У Јовановцу је прокопано ново корито дужине 1,3 km, чиме је заштићено 700 hа плодног земљишта. Даљи радови су настављени, тек после 2 веће поплаве (1954. г. и 1956. г), на делу од ушћа Јабучке реке у Лепеницу до пута за Цветојевац код Ботуња, а затим и у правцу Ботуња на дужини од 1,5 km и од Ботуња до Никшића на дужини од 4,3 km. Године 1958. извршена је регулација корита Лепенице на дужини од 3,3 km, од Никшића и Ресника до близу Бадњевца. Даља регулација на овом сектору није настављена, већ је започета узводно од Баточине, како би се овај град заштитио од честих поплава. Тиме је корито Лепенице регулисано на дужини од 33 km.

Регулација притока Лепенице

Све притоке Лепенице су бујичне и при већим водостајима се изливају, те је било потребно извршити и регулацију њихових речних корита на појединим секторима Ердоглијски поток и Мали Ердоглијски поток су подземним колекторима спроведени у Лепеницу.

Сушички поток регулисан је низводно од моста на путу Крагујевац-Јовановац до ушћа у Лепеницу, a 1933. г. извршено је и делимично исправљање корита због изградње пута Крагујевац-Јовановац. На Сушичком потоку је подигнуто вештачко језеро Шумарице, због чега су мање могућности за појаву поплава.

Угљешница има делимично плитко корито обрасло жбуњем, због чега је смањена пропусна моћ и чешће је изливање. Потребно је извршити регулацију њеног корита до ушћа Лимовца, а у средњем делу треба да се пошуме голети и подигну бране за задржавање наноса бујичних потока: Асановца, Китичког, Клисурастог, Пустог и др.

Грошничка река од изградње водојаже, која задржава велике воде из горњег дела слива, повремено се излива у Грошници од набујалих потока: Губачког, Попадинца, Ердечице и Марковог потока. При ушћу у Лепеницу прокопано је ново корито 1971. г. на дужини од 0,5 km. Потребно је подићи насипе у Грошници где су местимично ниске обале.

На Ждраљици je извршена регулација корита при ушћу у Лепеницу, а делимично је урађено бетонско корито у Доњосабаначкој клисури. Заштитни насипи треба да се подигну у Баљковцу и низводно од бетонског моста у Белошевцу.

Бреснички поток је регулисан низводно од моста на прузи Крагујевац- Лапово. Регулација je извршена и код моста у Бресници.

На Јабучкој реци исправљено је корито у доњем току, од моста на путу Крагујевац-Баточина. Подигнут је и насип за наводњавање и одводњавање између Кормана и Цветојевца на дужини 2,5 km.

Ботуњски поток се често изливао у алувијалној равни Лепенице, због чега је прочишћено корито од моста на путу Крагујевац – Баточина до ушћа у Лепеницу.

Остали потоци, који представљају непосредне притоке Лепенице треба само при ушћу да се уведу у корито Лепенице, чиме би се спречило изливање у алувијалну раван и угрожавање пута и пруге Лапово – Крагујевац – Краљево.

Систем одбрамбених насипа реке Лепенице изграђен је за велику воду вероватноће 3-4 %. Након више поплава у Крагујевцу систем је надограђиван и постигнута је заштита за велику воду 0,1-0,2 %, а дужина насипа дуж Лепенице износи 25 km. Ови насипи су омогућили да се вода са простора Крагујевца и узводнобрзо евакуише у низводно подручје, које је изложено поплавама, јер изграђени систем за низводно подручје не задовољавају ни по степену заштите ни по изграђености и опремљености одбрамбених насипа.

Последње регистроване поплаве у сливу Лепенице (1999. и 2005. г.) показале су да садашњи ниво регулације токова и заштите од поплава није довољан да умири ове бујичарски токове. Одбрану треба допунити изградњом акумулација, које би задржале поплавни талас, уз могућност да се ове воде користе и за друге потребе. Такође, потребно је и пошумљавати голети, али и поставити водомере на неким притокама Лепенице (на Угљешници код моста у Петровцу, Драчкој реци код моста на путу Крагујевац-Краљево, на Ждраљици код бетонског моста у Белошевцу, на Јабучкој реци код моста у Корману).

Извор: гласник српског географског друштва, оригинални научни рад: Ана Миловановић