ИЗ ПЕРА ЈЕДНОГ КАЛДРМАША – ПРЕМИЈЕРА У К.С.Т.

Шекспир је поново стигао у наш град, и то као „Сан летње ноћи“. Требало је да прође пуних тридесет година од када се овај комад играо на даскама театра Јоаким Вујић, али зато стиже на јубилеј – четири века од када је овај генијални енглески писац, глумац, редитељ, власник позоришта и шта већ не, отишао међу бесмртне. Његову ванвременску генијалност препознавали су у целом свету, чак су је уметници и у музику претварали – Бенџамин Бритн и Феликс Менделсон. Много пута је извођен по целом свету, а доживео је и бројне екранизације, као ону из 1968. са Хелен Мирен и Џуди Денч, или 1999. са Руперт Еверет и Мишел Фајфер …
У наш град већ други пут га доноси Пјер Валтер Полиц, немачки редитељ, професор глуме и режије, који има ангажман од Лајпцига, Инглштата, Ерфурта, Лондона, Торонта, Париза, Минхена, све до Крагујевца; МАШАЛА!

Пјер је на нашој калдрми већ био, режирао „Ромеа и Јулију“ 2004.године, „Сеобе“ 2006.године, „До голе коже“ 2012.године, радио у Дечјем позоришту „1001 ноћ“ и препознао потенцијал глумачког ансамбла Књажевско српског театра и одлучио да овај пут „уради“, ни мање ни више него краља позоришне уметности, Виљема Шекспира!
Два месеца чврсте немачке дисциплине и упорности до последњег минута, као и виспреност крагујевачких глумаца да једну класичну пасторалу преточе у лепу комедију и моћ мајстора сцене да изграде грандиозну сцену помоћу штапа и канапа, ентузијазам костимографа, кројача и свих других, таленат музичара, све то, заједно, изнедрило је велико дело – представу каква није скоро виђена.
Троделни комад „Сан летње ноћи“ вешто упакован у два чина, аутор је написао у форми слободног стиха, а радња је смештена у XVI век, у Грчку, Атину и шуму крај ње, где се преплићу сни са јавом, појачани љубавним напицима и вечитом борбом мушкарца да се одупре чарима жене…
Строга правила Атинског двора, тог времена, условљавају Егеја, угледног племића, да доведе своју непослушну кћер Хермију пред владара, тражећи казну за њу, јер одбија да се уда за Деметроса, племића који је по његовој вољи. Владар, Тезеј, заокупљен сопственом свадбом са лепом Хиполитом, наређује Хермији да се до његове свадбе повинује жељи оца, или, по закону оде у манастир или умре. Хермија, заљубљена у другог племића – Лисандра, одлучује да побегне са својим изабраником у шуму крај Атине и тамо се венчају.
До заплета долази када свој план повери својој пријатељици Хелени, која је, пак, заљубљена у Деметроса, па му то преноси, па пут шуме крећу сви.
Тезејев организатор свадбе Филострат организује увелико свадбено весеље, а за владара се спрема група мајстора, зидара, да аматерски одигра представу „Пирам и Тизба“, Тезеју и Хиполити у част, коју организује тесар Петар Дуна са колегама – Вратилом, Фрулом, Сурлом, Гладницом и Столаром… И они су одлучили да оду у шуму и на миру вежбају …
Ае се одморимо, јер прича тек почиње…
Пејковић Миодраг, као маркантни Тезеј, Исидора Рајковић као лепа Хиполита, Александар Лија Милојевић као строги Егеј, Милош Крстовић као Деметрос, Ђорђе Симић као Лисандар, Марина Перић као Филострат, Катарина Митровић као лепа Хермија и Јасмина Димитријевић као Хелена одиграли су овај чин у сјају раскошних костима Јелене Јањатовић, костимографа, чија је израда трајала пет месеци !
Екипу зидара играју Милић Јовановић, Влада Живковић, Чедомир Штајн, Здравко Малетић, Душан Станикић и наравно, опет Лија!
Други чин је заиста сан летње ноћи, јер улазимо у шуму, коју су мајстори сцене Саша Ђорђевић, Миливој Штуловић и остали „градили“ пуна два месеца, и направили скулпуру која се не „пише“ – мора да се види! Са све светлосним и видео ефектима и разорном музиком Трнде, Ивице, Баћушке и Пилета… Шума је ЖИВА!

Мрачна страна Тезеја и Хиполите сада су зли Оберон и Титанија, и вечита мушко женска борба, до злочина из страсти, чак. Оберон, бесан што Титанија не дозвољава да дечака кога је донела из Индије, он учи за племића, наређује свом верном Филострату, а сада ђаволку Пуку, да љубавне сокове сипа у очи Титанији док спава и постави јој магарца у кога ће се заљубити кад отвори очи и прво њега угледа. То исто жели и са два пара која су у шуми, али зли Пук све уради погрешно…

Шума је жива, ЈЕЗИВО жива…
Маестралним извођењем пијаног плеса злог Пука – Марине Перић, радња добија врхунац, обогаћен плесом вилењака, бесом злог Оберона, буком бубња и језивим звуцима хармонике, виолине и трубе…
Сан летње ноћи ће трајати до свадбе… а време је, расчињени љубавници, мамурни, али срећни иду на славље, а тамо… па зидари!
Ако је све био сан и фикција, сада је више него јава, јер смотани радници глуме трагичну љубав Пирама – Владе Живковића и Тизбе – Чеде Штајна, уз светлост месеца, кога глуми Лија , рупе на зиду, коју глуми Здравко и рику лава – Душана Станикића, И пуно, пуно смеха !
Не знам шта је било са индијским дечаком кога тумачи Богдан Лија Милојевић, нити са вилама из шуме, Сањом Матејић, Славицом Радуловић, Дубравком Ђорђевић и Владанком Цицом Павловић, али представу ћу памтити дуго по свему што су показали, јако, јако добро!
Делује компликовано, ААА??? Па и јесте, Шекспир је то, Али само док не одеш и препустиш се чаробном сну летње ноћи! Најискреније препоручујем! И не бих више ништа додавао, сем да Крагујевац треба да буде поносан на Књажевско српски театар. Тачка.

Ненад Максимовић