Киша.
К. С. Т.
Калдрмаш… Крагујевац! Као и оне године када смо направили удружење, пада киша, срећом не као онда када су биле поплаве. Тада смо сакупљали хуманитарну помоћ, а уз нас је то чинио и Књажевско српски театар… Срећом, то је иза нас, било – не поновило се, иако ми један умни старац давно рече: ` синко, историја ти је так`а, вазда се понавља ! `
Али и ту историју ваљда неко пише… и неко је прати !? А, е` знаш ко?
Па, киша, К. С. Т. и Калдрмаш… онако, по мало, колико смо у могућности… а ево и како…
Један од најпопуларнијих глумаца Књажевско српског театра – Александар Милојевић ЛИЈА одиграће у уторак 7. Јуна на великој сцени монодраму БЕЛЕГ 5027 – слово о Апису.
Сјајну монодраму о контраверзном официру српске војске Драгутину Димитријевићу Апису, Лија ће представити кроз лик капетана Милана Стојковића, човека који је био кључар Аписове затворске ћелије и који је био у прилици да разговара са утамњеником у његовим последњим данима.
Драгутин Димитријевић Апис је остао до данас најконтраверзнији човек новије српске историје, описиван, од хероја до атентатора, невин осуђен и погубљен, а два пута аболиран. Пет пута одликован највишим признањима…
Апис, високи официр српске војске, поуздано се зна, завршио је редовно високе војне школе, истакао се у ратовима, али и у миру; Непожељно за неког ко носи униформу, изричит је био у ставу да треба користити своју главу и имати став, што у државно-војној хијерархији доноси низ проблема. Страховита харизма коју је имао доводила га је на челна места у служби, као заповедника разних војних формација, а дуго се задржао и на месту шефа обавештајне службе, што ће га касније довести у везу и са атентатом на аустроугарског престолонаследника принца Фердинанда.
Апис је имао критички став према краљу Александру Обреновићу кога је сматрао `меканим` владаром, а сатисфакцију је нашао и кроз његову везу са Драгом Машин, као и кроз подршку елитних српских официра који га доводе на чело тајне организације `Црна рука`, које се бојао политички врх, најзад, која и јесте направила мајски преврат.
Али, читаву причу квари чињеница да је кобне ноћи Апис, водећи официре у двор, био погођен са три метка у груди и никако није могао да стигне до краљевских одаја у којима су они масакрирани, вероватно по наређењу `верног` краљевог министра Генчића, што није никада доказано.
Како год, династију Обреновић смениће династија Карађорђевић, Србија пада под европске санкције први пут, а не 1991, како је то тврдио Милошевић. Апис са својим официрима и српском војском прелази Албанију и бива стациониран у Солуну, далеко од отаџбине, али преблизу страху нове државне елите од пргавог официра. Тај страх додатно појачава и ултиматум Аустроугарске да се Апис онеспособи, па га хапсе заједно са његових једанаест официра, али на смрт осуђују само тројицу: официре Вуловића, Малобабића и Аписа.
Нове власти након срамног чина смакнућа, испитују кључара капетана Милана Стојковића верујући да ће он знати нешто више о Апису, јер га је последњи слушао у затвору, пре губилишта на коме су га убили тек четвртим куршумом!
То што се има рећи, казиваће глумац Александар Милојевић ЛИЈА, према тексту Владимира Ђорђевића, а у режији Милића Јовановића. Реализацију монодраме БЕЛЕГ 5027 помогли су глумци К. С. Т. – Лијине колеге, фантастични Миодраг Пејковић, који је дао Аписов глас, Здравко Малетић, који је био на сцени као спаринг партнер, као и Сања Матејић.
Монодрама БЕЛЕГ 5027 игра се по други пут у нашем театру, тачно годину дана након премијере, али је обишла многа друга места, неколико на Косову, играна је и у Милановцу, Трстенику, Баточини , а већ је заказана на летњој манифестацији `КУЛТУРНО ЛЕТО` у Соко бањи и Овчар бањи…
Монодрама коју не треба пропустити, о, свакако, интригантном човеку, јако битном за нашу историју, од кога је остао само БЕЛЕГ, под редним бројем 5027 у спомен костурници Зејтинлик!!!
Ненад Максимовић
Jeli bre? Da li verujete u ove baljezgarije? Proglasiše ovog monstruma i ubicu za „sveca“… Ej, ljudi? Pa on nam ubi kralja i kraljicu, legitimne vladare Srbije, koji nam donosiše samo napredak i prosperitet… I ubi ih njihov oficir koji im se zakle na vernost do groba, samo na žalost njihovog groba. I ne bi im malo, pa njihova tela baciše razjarenoj masi, kao besnim psima, koji ih unakaziše i oskrnaviše na pravdi Boga, a potom pokopaše u nedoba bez i jedne počasti. A pravde ni otkuda. Samo kletva i stradanje srpskog naroda. A on heroj, kad god se vojevalo za Srbiju, ili je na poštedi ili poboleo… E, to vam je braćo „slovo o Apisu“.
A ko je ovde i govorio o tome da li je Apis bio ovakav ili onakav, sem tebe ?!
Ovde su činjenice, a mišljenje – svako za sebe. Šta su baljezgarije, poziv na predstavu, ili tvoje poimanje istorije ?