Када се у Крагујевцу помене простор Тополивнице, оно на шта асоцира све грађане овог града и Србије је познати музички фестивал који се одржава крајем јула сваке године и који окупља на десетине извођача, и више десетина хиљада људи. Један сјајан фестивал који пробуди не само наш родни град, већ и целу нашу земљу. Последњих година, Кнежев Арсенал је посебно занимљив, како музичкој, тако и филмској индустрији, па су на већ поменутој локацији снимани бројни музички спотови, али и домаћи и инострани филмови и серије, попут филма италијанско – ирске копродукције, који приказује изградњу вероватно најпознатијег брода у историји, „Титаника“.
Међутим, када се ништа не снима тај простор изгледа поприлично оронуло и запуштено, изгледа као простор о ком деценијама нико не води рачуна. Поломљена стакла и отпала фасада чине да ово место изгледа јако лоше. Осим свега горе наведеног, ово место одише историјом старом 200 година. Кнежев арсенал је аутентични војно-индустријски и архитектонски комплекс у Србији и Европи. Проглашен је за културно добро од великог значаја 1979. године.
Највеће индустријско предузеће Србије у XIX веку, Тополивница, настала је од некадашњег Старог Милошевог Арсенала и, од тада, металска индустрија је основ привредног развоја како самог града, тако и целе Србије. У комплексу Војнотехничког завода, у објекту „Чаурнице“, 1884. године засијала је прва електрична сијалица. Индустријска архитектура, карактеристична за изградњу Кнежевог Арсенала, преузета је од Немачке и Француске. Карактеришу је црвена опека, дрвени доксати и степеништа, изломљени кровови под црепом и високи димњаци, који чине складну целину. Са обе стране улаза, налази се по једна топовска цев на бетонском постаменту. Сматра се да је инжењер, Тодор Тоша Селаковић, имао највише утицаја на изградњу овог војнотехничког комплекса.
Аутентичност најстарије српске индустрије сачувана је у непосредном градском језгру и то представља сјајан потенцијал, како смо већ навели, за уметничке и туристичке сврхе.
Због овога се УГ Калдрмаш, као и велика већина наших суграђана, пита да ли један педаљ нашег града који одише историјом, славом, знањем и поносом треба да изгледа овако – оронуло. У некој другој земљи ово архитектонско благо би било под заштитом државе али НЕ и код НАС!
Апел за град, средимо Кнежев Арсенал, да би нас поштовали наши наследници морамо се пре свега побринути да нас историја не опомиње!
Аутор: Александар Ђорђевић
Očigledno je da ni ideja nema! Nisu samo pare dovoljne. Ovo bi moralo da se osmisli u jednom, širem kontekstu (popravka zgrade, uređenje okoline, posle i iznajmljivanje sitnijih objekata, prosror za reklame isl.). Mislim da se propušta dobra prilika, pevenstveno za grad.
Dragi prijatelji, bojim se da mali broj Kragujevčana, a da ne pominjem ostatak građana Srbije uopšte shvata značaj ovog mesta.
U radijusu od 400m, kome se centar nalazi na sred platoa pored starog dimnjaka, dešavala se geneza moderne srpske države, -svojevrsno rađanje Feniksa iz pepela starog skoro 5 vekova. Činjenica da je na samo nekoliko metara od platoa, u porti crkve donešen sretenjski ustav je više nego dovoljna da ovom lokalitetu bude dodeljen status kulturno istorijskog kompleksa od najvišeg nacionalnog značaja. Sa posebnim ponosom treba stalno ponavljati da se u ovom krugu zavrteo prvi generator, zasjala prva sijalica, formiran prvi teatar, započela sa radom prva gimnazija, zasedala prva vlada, prva apoteka i još mnogo drugog – „prvog“ 🙂 Same zgrade predstavljaju izuzetnu retkost i neke od najstarijih primera profane Srpske arhitekture. Jedan svetli period istorije srpske arhitekture kada je uhvacen korak sa najrazvijenijim zemljama zapadne Evrope. Na žalost, i ovo je samo jedan od nebrojenih pokazatelja duboko posrnulog i teško obolelog srpskog društva