Љубомир Убавкић Пендула

Љубомир Убавкић Пендула (Оточац, 13. јануар 1931 – Крагујевац, 20. октобар 2017 године). Цео свој  живот провео је у Крагујевцу. Надимак Пендула добио је још у раним гимназијским данима када је на часу француског језика шапнуо свом другу „Ле Пендуле“ (клатно на часовнику), што је овај грешник дословце схватио и прочитао. Професор се након тога  окренуо шаптачу и рекао „Баш си прави Пендула“ сазнајемо из блиског  извора.  Сматра се бардом како крагујевачког глумишта тако и југословенског.

Његове многобројне улоге у серијама:„Више од игре“, „Повратак отписаних“, „Врућ ветар“, „Срећни људи“, „Приче преко пуне  линије“, „Село Гори, а баба се чешља“ сматрају га доајеном филмског платна. Свој широки глумачки спектар успео је да допуни похађањем чувене школе пантомиме Марсела Марсоа у Паризу, наравно о трошку позоришта „Јоаким Вујић“ из Крагујевца. Остаће упамћен као један од најбољих комичара наше филмске индустрије и дасака које живот значе. Крагујевчани га памте као оснивача једне од најбољих школица за малишане „Чика Пеца и деца“ кроз коју су прошле многе генерације и заволеле Пендулу.

Његова супруга Радмила је знала да каже да он једноставно не уме да буде љут, да његово лице свима уноси ведрину и радост. Увек је био дружељубљив и оптимистичан.

Добитник је великог  броја награда међу којима су Стеријина награда, Дани комедије, Сусрет  позоришта Србије…

Волео је да цитира изговаране, помало горке речи свих наших комичара „Да су озбиљна позоришна дела за репрезентацију, а комедије које  узгред, пуне позоришне сале, служе само за домаће потребе.“

 

Колико је био и остао велики глумац, предан својој професији говоре речи које је знао да често изговори „Глумац је коњ који тегли све што се на њега натовари.“

 

То је био наш Пендула. Српски Фернандел.

Аутор: Александар Ђорђевић