Адреса: Кумановска 3, Крагујевац
Телефон: 034/301-815
Website: www.svetozar.edu.rs
Email: [email protected]
ОСНОВНО ШКОЛСТВО
Основно школство у Крагујевцу, до друге половине XIX века, није довољно проучено, тако да неких конкретних података о школама пре овог периода скоро да и нема. Ипак, неки детаљи су познати.
У време Аустро – угарске окупације (1718 – 1739), у Србији се отварају школе у већем броју места, па је једна таква отворена и у Крагујевцу (1724 – 1725), а у њој за учитеља постављен Петар Нинковић.
Током I Српског устанка, сазрева свест о школству као националној потреби, и у том смислу нахијски главари доносе одлуку „да свака нахија има да добије по једну школу“. Тако се и у Крагујевцу, 1805. године отвара школа, о којој се, међутим, не зна ништа сем да је радила до 1813. године.
По завршетку II Српског устанка, у Крагујевцу почиње да ради школа коју оснива сам кнез Милош Обреновћ, „за њу жртвујући“ неколико кеса гроша. Као први учитељ у овој школи помиње се извесни Андреја. Према путописцу Пирху (1829), налазила се поред Кнежевог конака, а Јоаким Вујић је 1826. записао да је била смештена у две зграде, са станом за учитеља. Ову школу похађала је и кнежева кћи Јелисавета (1822), а у то време, учитељ је био Аврам Гашпаровић. У школи су се учили бувар, часослов, псалтир, катихизис, словенска граматика и аритметика, међутим, како никаквих правила и прописа о уређењу у школа није било, учитељи су, по сопственом нахођењу предавали оно што су сами знали. (Извор: http://www.pogledi.rs)
ПРЕДСТАВЉАЊЕ ШКОЛЕ
Тешко је одредити почетак рада школе која данас носи име великог борца за правду средином 19. века, Светозара Марковића. Прва зграда у којој је Школа започела са радом, саграђена је 1865. или 1866. године. Старијим Крагујевчанима позната је као Горња школа.
Налазила се стотинак метара од Нове цркве, Храма успења Пресвете Богородице саграђеног 1880. године и око двеста метара од данашње зграде Прве крагујевачке гимназије, подигнуте 1887. године. Касније је у горњем делу дворишта направљен још један објекат, а у састав простора у ком се одвијала настава ушле су и задужбине: кућа Тодора Чомића у Карађорђевој улици и кућа Милеве и Јосифа Бркића у Главној улици у којој су данас просторије Шах клуба „Раднички“. Када је саграђена, намењена је женској деци, па се и звала Женска школа. У саставу школе било је и Крагујевачко читалиште, како су се тада називале библиотеке. Временом су у школу уписивана и мушка деца, па је школа добила ново име – Горња школа. Са места на коме се налазила покривала је најважније делове града: ка југоистоку, према Лепеници, трговачки и пословни центар; са северозапада, Горњу варош, део града који су насељавали богати и угледни грађани: адвокати, лекари, официри и трговци.
У периоду након Другог светског рата долази до наглог пораста градског становништва па се тако јавља и потреба за већим бројем школа. Од Горње школе настају две осмолетке. Наиме, децембра 1951. године из Осмолетке бр.4 (како се тада званично звала Горња школа) издвојена је Осмолетка бр. 5. Обе школе радиле су у истим просторијама као две смене: Осмолетка бр.4 у којој се учио немачки језик и Осмолетка бр.5 у којој се учио француски језик. У јануару 1952. године Осмолетка бр.5 има 815 ученика у 20 одељења. Школске 1954/55. године обе осмолетке добијају посебна имена: Осмолетка бр.4 постаје Основна школа „Радоје Домановић“а Осмолетка бр.5 Основна школа „Светозар Марковић“. Иако су обе школе наставиле да раде у поменутим објектима као две смене све до 1969. године, ОШ „Радоје Домановић“ сматра се наследником Горње школе јер су се објекти и инвентар водили као њено власништво, па се зато њој данас приписује двовековна традиција, а за ОШ „Светозар Марковић“ „живот почиње“ 1951. године. По таквој рачуници наша школа је 2001. године прославила 50 година постојања. Обе школе покривале су исту територију са које су деца долазила на наставу пуних осамнаест година, а и то је била оставштина Горње школе. Углед Горње школе наследиле су педестих година прошлог века обе новоформиране oсмолетке, потоње ОШ „Радоје Домановић“ и ОШ „Светозар Марковић“.
Како се Крагујевац ширио ка истоку, низ Лепеницу, тако се и центар града померао у том смеру. Крајем педесетих и шездесетих година прошлог века на том простору ничу: зграда Скупштине општине, Градски дом и бројне стамбене вишеспратнице. У том простору саграђен је средствима самодоприноса грађана и објекат у који се 18. априла 1969. године пресељава ОШ „Светозар Марковић“. Углед наслеђен од Горње школе и изграђен за18 година рада у старом простору, Школа је пренела и у нову средину коју су, такође, насељавали угледни грађани нове генерације. Због места на ком се налази нова зграда, а то је сам центар града, савремених услова рада и стеченог угледа, Школа је била слатки сан многих просветних радника. Зато је у Школи од њеног оснивања био запослен изузетно стручан и квалитетан кадар, а и многи родитељи, који су становали ван територије коју је школа покривала, слали су своју децу у нашу школу. У новом простору Школа је започела рад са 32 одељења од првог до осмог разреда у двадесетак учионица и кабинета.
Прва деценија рада у новој згради (седамдесете године прошлога века) обележена је значајним иновацијама у настави и ваннаставним активностима. Иако није спадала у ред огледних школа, наша школа је предњачила у многим активностима које су спадале у ред огледних: од начина и организације рада до постигнутих резултата у настави и ван ње. Почетком седамдесетих у Школи ради одељење у ком се настава изводи на италијанском језику за децу радника ,,Заставе“ који су пореклом Италијани. Године 1974. отворена је зубна ординација за ученике, а 1976. у затвореном простору Школе почиње са радом базен, једини такав у граду. То је период када Школа напредује у сваком погледу. Развија се жива активност ученичких организација. Ученици се укључују у све нивое рада Школе. Постоји и дан ученичке самоуправе, дан када све послове у Школи од директора па до последњег радника врше сами ученици. Школу посећују многе делегације из земље и иностранства. Развија се богата сарадња са многим школама широм ондашње Југославије. Карловац, Сплит, Скопље, Краљево, Славонска Пожега, Суботица су градови у којима су биле школе побратими са којима се интезивно сарађивало. Почетком осамдесетих заживела је и сарадња са југословенском допунском школом у Улму (Немачка). У том периоду Школа развија и свестрану сарадњу са радним и другим организацијама у свом окружењу. Да овде поменемо само неке од њих: Застава транспорт, ГП Казимир Вељковић, ГП Ратко Митровић, ФилипКљајић, МЗБубањ, СОФК-а, КК Раднички, Стрељачки савез и многе друге. О свестраној сарадњи и активностима Школе сведоче многобројна признања и захвалнице које је Школа добила. Политичке и економске прилике осамдесетих нису мимоишле ни нашу школу, али се она са њима носила боље од многих других. У том периоду матичној школи припојене су четвороразредна школа у Јовановцу (1981.година) и осмогодишња школа у Горњој Сабанти са истуреним одељењима у Великим Пчелицама, Дуленима и Великој Сугубини (1988.година). И у трагичним деведесетим Школа не посустаје у раду и другим активностима. Свој простор ће широм отворити за смештај избеглица из Хрватске (Република Српска Крајина) 1985. године.
Од 2000.године Школа са великом пажњом прати сва збивања на плану реформи образовног система трудећи се да својим активностима предњачи у позитивним новинама наставног процеса и организације рада. Да у томе успева, говори и податак о броју уписаних ученика последњих година. Наиме, док већи број школа има проблема са недостатком ученика, наша школа повећава и одржава број уписаних ђака, тако да се може рећи како имамо проблем са недостатком простора. (Извор: http://www.centarsm.com)
МИСИЈА И ВИЗИЈА ШКОЛЕ
ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ УЧЕНИКА ШКОЛЕ
Нашу школу похађа тренутно преко 1200 ученика. Последње четири године постоји тенденција повећања броја уписане деце, са свих подручја града.
Већина ученика потиче из релативно здравих породица, просечног социо-културног и образовног статуса.
Интелектуално функционисање већине деце је такође у оквирима просека за узраст, што адекватно прате и школска постигнућа. Социо-емоционални развој тече уредно, уз присутне индивидуалне разлике у сазревању деце и спорадичне проблеме који се успешно превазилазе у сарадњи наставника и стручне службе.
Велики број деце има изражена специфична интересовања (музика, спорт, природне и техничке науке, језици, друштвене науке…) који на такмичењима постижу и изузетне резултате.
У школи се подстиче развој самосталности, одговорности према учењу и обавезама. Посебно се потенцира поштовање правила понашања као начин превенције агресивних и асоцијалних појава међу децом.
Један мањи број ученика потиче из социо-економски угрожених породица, породица са статусом расељених лица и породица које имају проблеме у свакодневној комуникацији. Са децом из тих породица се ради саветодавно а родитељима се пружа подршка и кроз упућивање у надлежне установе- ЦСР и МУП.
ПРОСТОРНИ УСЛОВИ РАДА У МАТИЧНОЈ ШКОЛИ И ИЗДВОЈЕНИМ ОДЕЉЕЊИМА
Наставне активности се реализује у матичној школи и у физички издвојеним одељењима – подручним школама у
-
- Горњој Сабанти,
- Великим Пчелицама,
- Великој Сугубини и
- Јовановцу.
- Школи, такође припадају и објекти у Дуленима и Добрави (Велике Пчелице), али дуги низ година у тим местима нема ученика, тако да се у тим објектима не организују наставне активности.
Матична школа располаже са једном зградом која има више целина за извођење наставе. Главни учионички простор смештен је простору који чине сутерен, приземље, први и други спрат, затим два поткровна простора и простор бивше фискултурне сале претворен у учионице за млађе разреде.
Поред зграда у којој су учионице ту је и велико школско двориште које је делом претворено у школски парк, а мања асфалтирана површина чини одбојкашко игралиште.
Подручна школа у Горњој Сабанти располаже са 2 зграде са учионицама, од којих се користи само једна (обновљена), док се у другој, у простору бивше кухиње, повремено (условљено временским приликама) изводи настава физичког васпитања. У школском дворишту налази се и једна помоћна зграда (бивши учитељски стан). У предњем делу школског дворишта постоји омањи парк, а у доњем делу асвалтирани терен за кошарку, рукомет или мали фудбал.
Подручна школа у Великим Пчелицама има две зграде које се не налазе у истом дворишту. Једна, стара школа, која је својевремено била претворена у школски стан налази се ван садашњег школског дворишта и није више у употреби. Друга зграда веће квадратуре некада је функционисала као осморазредна школа, док је данас, због малог броја ученика, у употреби само једна учионица. Школско двориште је мањих димензија и прекривено је бетонским плочама, тако да ученици у њему изводе део наставе физичког васпитања и ту је један кош за баскет.
Подручна школа у Великој Сугубини ради у једној згради са две учионице од којих је једна сређена за извођење наставе, док је друга у запуштеном стању и није у употреби. У школском дворишту налази се још једна зграда која је служила као учитељски стан, али се она данас не користи за потребе школе.
Подручна школа у Јовановцу смештена је у једној згради са три учионице. Школско двориште је велико и у њему се налази асфалтиран терен за извођење наставе физичког васпитања. Ова школа располаже са још једним плацем који је физички издвојен и који школа тренутно не користи, већ се са њим служе мештани села.
Подручна школа у Дуленима има једну зграду, али због недостатка ученика није у функцији. Иначе у згради су две учионице од којих је једна сређена и опремљена за потребе мештана, који ту организују састанке приликом важних догађања у селу. Школско двориште је велико, незаграђено и делимично се одржава за потребе сеоске младежи која ту најчешће игра фудбал. Иначе у доњем делу дворишта уз реку Дуленку, на већој површини засађени су ораси.
Треба истаћи да подручна школа у Дуленима и школа у Великим Пчелицама представља изузетно повољан простор за извођење наставе у природи што би уз незнатна улагања лако било изводљиво. За сада и једна и друга школа могу без икаквих додатних материјалних средстава да послуже за једнодневне излете и сусрете ученика са сеоским начином живота, здравом храном, а посебно здравим амбијентом јер су обе школе у изузетно повољном климатском подручју подно Дуленског Црног Врха.
извор: osnovneskole.edukacija.rs, svetozar.edu.rs
