Фабрика је настала као партнерска фабрика два компањона, Илије Лицикаса и Светозара Стефановића. Након тога Лицикас продаје свој удео смом Светозару Стефановићу и фабрика почиње пословање под именом:
„Прва српска повлашћена фабрика за конзервирање воћа, поврћа и меса- фабрика пекмеза и буради“
Годишња производња расте на 600.000 ком. конзерви, 40.000 ком. буради и 600.000 кг. пекмеза.
Војвода Путник изјављује:
„Пробао сам ту конзерву, она је одличног квалитета и не могу јој се учинити никакве замерке … излази по прорачуну да једна кутија конзерве стаје 45 пара динарских, лилферанту остаје око 5 пара по кутији на добит.“
Након рата фабричка опрема је уништена и однесена.
Производни програм је обухватио 206 врста конзерви. Извозило се широм Европе.
Године 1940. Стеван Стефановић са супругом Дором организује дом са храном и смештајем за незбринуту децу у Крагујевцу.
У време немачке окупације Стеван је развлаштен и приморан да ради у фабрици. Приликом трагедије у Крагујевцу, стрељања грађана и мештана, Стеван је патриотски стао пред капију и није дао одвођење.
Решењем Окружног суда у Крагујевцу од 22.02.2008. Стеван Стефановић, индустријалац из Крагујевца је рехабилитован.
Оригинални рекламни летак, флајер, чувене крагујевачке фабрике за прераду хране „Стефановић“, касније су је комунисти преименовали у „Црвена Звезда“…
