Подизање нових зграда утицало је да је стари Крагујевац све више губио своју физиономију. То нарочито важи за старо варошко језгро које је данас тешко познати.
Главна улица Крагујевца, која је почињала од Каменог или доњег моста (Доњи бетонски мост, данас) и првотигно се завршавала на раскрсници код „Просвете“, називала се у периоду између два рата улица Краља Петра. У овој улици радило је у овом периоду много кафана и угоститељских објеката.
У једном водичу кроз Крагујевац из 1932. године налазимо да у улици Краља Петра број 2 ради кафана „Балкан„. Име ове кафане потиче од планинског система који се налази у Србији и Бугарској, а који је дуг 600 километара, а широк 30-50 километара. Простире се од Старе планине на западу до Црног мора на истоку. Дели се на Западни, Средњи и Источни Балкан.
Могло би се рећи да је то била кафана до самог моста. Немамо прецизних података кад је основана, али је гостима нудила различите гурманске специјалитете.
Ова кафана је дуги низ година важила за гурманску кафану у којој се могло наћи разних специјалитета са роштиља. А како у свим друштвеним слојевима има гурмана, сви су је радо посећивали.
Кафане старе Крагујевца
Бориша Радовановић
