Први подаци о овој кафани датирају из друге половине 19. века, када је у Србији завладао обичиј да се угоститељским радњама дају страна имена. У почетку је то била мала неугледна кафана настала у оном делу крагујевачке чаршије, која се форима на простору између старе турске чаршије, која је потпуно напуштена, и кнез Милошевих конака, где је ницала нова варош. Нарочито интензивно тај простор се попуњава после пресељења Тополивнице у Крагујевац 1851. године, када се варош насељава и добија ново становништво.\
Велики пожар који је 1886. године избио „испод кафане Париз“ однео је велики број кућа, занатских и трговачких радњи, што је утицало да се у Крагујевцу оснује Пожарна дружина, 1887. године.
Локација ове кафане може се приближно одредити на основу сачуваних фотографија и вести о њој. Налазила се на месту апотеке у пешачкој зони преко пута кафане „Милош Велики“. Сачувана новинска вест о пожару из 1886. године каже: „Грађни, полицијске, општинске власти и војска похитали су у помоћ, храбро борећи се да нешто спасу од пожара. Нажалост без алата и због незнања – ништа се није могло учинити.“ На збору 1887. године осснована је Пожарна дружина и на конкурсу за командира избаран је Стеван Милутиновић – Лала, отац познатог глумца Добрице Милутиновића чије име „Добричин прстен“, носи престижна награда из ове области.
После пожара кафана је преуређена и доведена на нов план. Преображај кафане и нови амбијент довели су и нову клијентелу јер је све више посећује отменији свет. За развој друштвеног и културног живота у последњим деценијама 19. века и првим деценијама 20. века велику улогу је одиграла ова кафана.
Ловачки скупови одржавани су после оснивања ловачког друштва 1887. године, редовно у просторијама кафане „Париз“. У просторијама ове кафане одржан је састанак ловаца из читаве Србије од 04. до 06. августа 1896. године, на коме је дата иницијатива за оснивање Ловачког савеза Србије и доношење закона о лову.
Велики збор ловаца, који је одржан 19. маја 1900. године у просторијама ове кафане, донео је одлуку о упису у чланство, поштовању правила приликом организовања хајки и изградњи три ловачка дома. Збору је присуствовало 211 ловаца.
Тако су се закупци ове кафане трудили, да поред добре „кујне“ и пића, расположене госте увеселе што боље, па су позивали различите музичке дружине и групе које су често свирале и певале у просторијама ове кафане, о чему има трага у листовима и новинама које су у оно време излазиле.
Кафане старог Крагујевца,
Бориша Радовановић
