У близини Марвене пијаце у Дринчићевој улици број 20, радила је у периоду између два рта кафана „Златни плуг“ чији власник је био Миливоје Митровић. Била је то кафана за свачији џеп јер је пружала гостима добру забаву и провод. Њени гости били су махом трговци стоком и сви они који су каквим послом долазили на Марвену пијацу.
Да би добили верну слику како су се наши суграђани окупљали у овој кафани, треба се подсетити како је изгледао тај део вароши који се називао Марвени трг на коме је радио сточни (марвени) пијац где се обављала трговина крупном стоком, пољопривредним производима и грађевинским материјалом. На Марвеној пијаци је после Другог светског рата никла велелепна зграда Народног одбора, данас Скупштина града, тако да се данас мало ко сећа да је ту обављана трговина. Пожутеле фотографије сачуване до данас, бар донекле могу вратити слику тог нашег старог тржишта стоком.
Тај простор уобличио се у Марвени трг, на прелазу два века, 19. и 20., а затварале су га три улице: Душанова, Стојана Новаковића и Дринчићева. Имао је површину 3,25 хектара. Само мањи део трга био је уређен и имао дрвену ограду.
Како су добре кафане постојале у Дринчићевој улици, а наш народ воли да залије сваки добро обављен трговачки посало, кафане у близини су у пијачне дане биле дупке пуне гостију. Ту су се мешали најразличитији слојеви друштва, али је било и оних доконих варошана који прате тај амбијент погодан за лаку зараду. Све се то сливало у један колорит који је назаобилазан, без жена сумњивог морала и вештих превараната.
У време када је Марвени трг уређен (1926-1928), добиле су и кафане нови изглед јер су власници преуредили своје објекте како би их прилагодили захтевима новог доба.
Кафане старог Крагујевца,
Бориша Радовановић
