Знамо да је бирократија најјача сила на свету. Ко је са бирократама имао посла обично пожели да лечка скокне до Сирије и одмори напаћену душу, баш тамо на линији разграничења ваздужних удара Обаме и Путина. Мање би се злопатиле. Али, тек наше бирократе, сила над силама – небеска, к’о што Србији (земљи са таквим претензијама) и доликује. Наспрам њих она Кафкина братијица са чиновничким камашнама – навлакама за руке, подсећа, што би рек’о Шекспир, на „мувљи прдеж“, неке докоњаше из еН Џи о сектора. Ваистину.
Ето, баш тако злехуда судбина задесила је једног нашег угледног суграђанина и то на самом крају каријере – приликом одласка у пензију.
Човек, познати Крагујевчани из економско-пословног сектора, данас би се рекло менаџерског, читав радни век провео је у банци, преко три и по деценије у њеном пословодству. Оде он у пензију и што би сада мењао банку за свој текући рачун у којој је до јуче радио … Ал ‘,’ оћеш. Када је дошао „код својих“ да (пре) среди рачуне сада као пензионер, сачека га информација да не може то баш тако лако, јербо је „наводно“ рођен у Кладову, па треба „из места рођења“ да „повади“ валидна документа „,“ изводе из … „,“ држављанства „… Сад, реално, мука, али не би био баш толико нерешив проблем да човек из ове приче нема ама баш ништа са том придунавском вароши.
Вапи он: „Па, људи! Ја немам никаве везе са Кладову, нисам тамо био ни на „бућку“. Али, џабе … И то што је рођен овде (као и његови), и што је у истој фирми провео читав радни век, и што читав град зна и ко је и шта је … Све џаба. Док се званично „не утврди“ и „документује и аргументује“ да није из Кладова (што није уопште лако), мораће да попричека са пензионерским принадлежностима. То је тежи подухват него да направиш породично стабло од мајмуна до данас.
Извор: крагујевачке.рс
