Положај села.
Садашњи Левач чине природне границе: Гледићске Планине, Црни Врх; од Црног Врха правом линијом поред планине Јухор на Голијску Мораву. Дакле, строго узевши Левач се налази између Гледићских Планина, Јухора и Голијске Мораве.
На том простору налази се село Велика Пчелица.
Воде.
Мештани Велике Пчелице пију воду са извора.
Тип села.
Село Велика Пчелица је село збијеног типа.
Старине у селу.
Између Великих Пчелица и Доње Сабанте постоји брдо Стража, где је била стража, која је чувала Крагујевац од турских напада. Са тог брда види се цео Крагујевац а двогледом Јагодина и Крушевац.
-У Великој Пчелици је Стрељин Збег, тако назван по некаквом старцу Стрељи, који је у планини Малом Јасику крио народ од Турака.
-Постоје развалине у овом селу од манастира Дењковца и једне без имена. Дењковац је лежао на обали Дуленке. Зид му је висок један метар. Има и камен са плочом часне трпезе.*
*Прича се да је ту живео неки владика са калуђерима. Неки хајдуци науме да владици отму новац па му ноћу ухвате слугу у винограду више манастира. Приморају га да изазове владику напоље да му отвори, рекавши да га је ухватила грозница. Владика отвори, те му тако упадни хајдуци и затраже му новац. Владика пође са њима у испосницу Ралетинац, где је држао новац. У путу се раздани-сване. Хајдуци убију владику и ту буде закопан, те се то место сада зове Владичин Гроб.
У Великој Пчелици постоји 15 старих гробљишта, које „српских“ које „маџарских“.
Порекло становништва.
У Великој Пчелици има 259 кућа.
Породице су:
–Пипери су досељеници из Црне Горе од Пипера. Прича се да су некада згрешили за нешто турском владару. Овај онда затражи од црногорског кнеза да му изда све Пипере, обећавајући де неће више никада ударати на Црну Гору. Кнез има одмах нареди да се селе те се они разбегну које-куда. Још промене и славе, да би се што боље сакрили. Тако су ови Пипери славили Видовдан а данас славе Аранђеловдан јесењи а преслављају Аранђеловдан летњи а раније су преслављали Св. Ћирила и Методија, те ни данас не раде на тај дан.
–Сталевићи су се доселили из Црне Горе, славе Аранђеловдан јесењи а прекађују Аранђеловдан летњи.
–Ћуковићи су се доселили са Косова. Славе Ђурђевдан, преславе немају.
–Браковићи су досељеници са Косова, славе Никољдан јесењи а преслављају Никољдан летњи.
–Топличани су се доселили из Топлице, славе Јовањдан, преслављају Никољдан летњи.
–Косовци су досељеници са Косова, славе Јовањдан.
–Милићи су досељеници са Мораче у Црној Гори, славе Аранђеловдан а прекађују Аранђеловдан летњи.
–Арсићи су се доселили са Рудника, славе Стевањдан зимски а преслављају летњи.
–Васовићи…. или Весовићи*
*Не пише ништа осим презимена, оп. Милодан.
–Милашиновићи – Бугари*
*Узето из именика породичних презимена.
Сем литије свако село има и богомољу. То је један дан у години, који су узимали да светкују када је владао помор међу људима или стоком. Велика Пчелица славо богомољу Тодорову Суботу.
Занимање становништва.
У Великој Пчелици, будући да не живе у планинских пределима, мештани се највише баве земљорадњом, затим воћарством а понајмање сточарством. Осим тога баве се виноградарством, пчеларством, свиларством и ручним радовима.
Gde su Rajici,odakle je njihovo poreklo?
Niste se bas najbolje informisali o Velikim pcelicama! Za pocetek selo se zove Velike pcelice, a ne Velika pcelica. Manastir je Denkovac,a ne Denjkovac i naravno najvaznije Ćukovici nisu dosli s Kosova! Nema potrebe pisati nesto o cemu ne znate nista.
Ми се извињавамо сви ови податци су из књиге Тодора Бушетића „Левач“ и преписани су исто онако како је он писао. Колико из приложеног можемо закључити до 1965.године се звала Велика Пчелица. Исто ћете наћи и на интернету. Цитирамо „Порекло становништва Велике Пчелице (до 1965. Велика Пчелица)“. Не верујемо да је господин Бушетић погрешио и при писању имена манастира а тек поготово да је грешио одакле су се који родови доселили у Шумадију. По Бушетићу и по ономе што су му стари из села причали Ћуковићи су са Косова. Да ли је то толико битно, нама наравно не а верујемо ни Бушетићу који је ову књигу давне 1903.године писао. Књига је уврштена у Ентографски зборник тако да је лако можете наћи на интернету са свим овим податцима које смо ми изнели. Хвала…
Cini mi se da Busetic nezna neke stvari o Velikim Pcelicama.Koliko vidim pomenuo je samo nekoliko prezimena dok ostala nije ni znao,a i ono sto je naveo nije bas tacno.Obzirom da je iz Rekovca trebao bi znati da Velike Pcelice ne pripadaju Levcu(osim ako to nije bio pocetkom proslog veka)j Knjiga je vrlo stara ,pise da je selo zbijeno a ono je rastrkano na sve cetiri strane sa vise mala.Po prostoru je najvece u opstini Kragujevac
Већ смо написали да је књига из 1903.године и да је уврштена у Србски етногрфски зборник. Књига је писана тада и човек је то радио у селу, као што су му сељани причали порекла породица тако су му и објашњавали позиције села. Сада да ли се насељавањем то променило а вероватно јесте пошто је у последњих 60 година Крагујевац пренасељен а очигледно и његова околина и села око Крагујевца.
Porodica Ćuković je zapravo porodica Ćuk, tek je kasnije dodato -vić na prezime… Potice kao ogranak srednjovekovne porodice Kapora iz Makedonije odakle su se naselili na prostore Hercegovine, odakle su dosli u Velike Pcelice.
Ako su uzme u obzir da je Sumadija nekada davno bila ne naseljena onda smo svi od nekuda dosli.Veliki broj stanovnika koji sebe naziva „sumadincima„ zapravo poticu od svojih predaka koji su dosli sa Kosova.
Posto je Kosovo kolevka srba,ne vidim sta je tu tako strasno kada se kaze da je neka porodica sa Kosova.
Zivit zivot,suvise je kratak da bi se trosio na gluposti ko je odakle itd.
Covek si ili nisi-najbolje je tako se podeliti,ako vec treba da se delimo.
Sa majcine strane deda mi je rodjen u Velikim pcelicama…Slavko Lazovic..bio je postar..umro je 1990..nazalost nemam nikakve kontakte sa rodjacima sa dedine strane..niti bilo kakve podatke..znam da imamo kucu i imanje u Velikim pcelicama..i to je sve..voleo bih vise da saznam o istoriji sela i poreklu mog pokojnog dede..
Напуштени сајт, као као напуштена села…да не јадикујемо! Сајт о В. ПЧЕЛИЦАМА, веома коректан, а посебно коректност према БУШЕТИЋУ собѕиром када је рађена студија…1903.године. Ваљда данас има тића, соколића, завичајаца па нека мало истражују прошлост и садашњост. Рецимо топоним СТРЕЉИН ЗБЕГ…СТРЕЉА-ИЛИЈА ПЕТРОВИЋ, Вождов војвода из Лесковца који на хиљаде нејачи склонио у В. Пчелице од турског зулума. Убијен мучки на Ражњу ~1815. од Турака издан од великог Милоша. Па рецимо, Милосав КУЛИЗА, Пчеличанин, турски “кмет“ који је око 70 невиних сужања предао Турцима 1814. у Београд. Сви су набијени на колац. Ја нисам ѕавичајац али помно пратим СЕЗ и радове Цвијићевић ђака. Нека ми се Пчеличани јаве на Е-МАИЛ па да мало истражимо прошлост и садашњост овог краја. Иначе ја сам Јасеничанин по рођењу али сам привремено у овом делу ЛЕВЧА!