Пре неки дан сам прочитала у новинама „волимо свој град“. Била сам јако поносна што припадам групи људи који искрено то и осећају. Нормално да имам потребу да макар мало, као успешна предузетница допринесем квалитету живота у мом родном граду. Трудим се да Крагујевчанке буду лепше, задовољније и здравије.
Скоро да сам заборавила „мудру“ одлуку градске управе да се очисти град уклањањем реклама са улица. И „не треба“ да личимо на метрополе где је све једноставно и просто, у којима уочиш рекламу и једноставно уђеш у радњу, локал и пронађеш оно што те интересује. Па боље је ваљда укључити ГПС и помоћу навигације пронаћи локацију која те интересује. Да не спомињем износе такси за рекламирање, којих се наша управа великодушно одрекла. Ваљда је њима- има се може се.
Поново смо одлучили да предњачимо у мудрим одлукама, које треба да једнократно напуне касу, па макар и за изборе. По први пут смо одлучили да не вредимо сви исто. И време је било!!! Ово би већ могло да се смести у рубрику ВЕРОВАЛИ ИЛИ НЕ?! Нисам ни замишљала да се то може постићи путем ђубрета.
Градски оци и градска чистоћа, су одлучили да такса за одношење смећа из контејнера може на неки волшебан начин да се увећа, тако што ће предузетницима да наплате исту кесу ђубрета вишеструко више него обичним смртницима.
У „неразвијеним земљама Запада“ као што је Немачка, смеће се селектује на секундарне сировине и биолошки отпад и све се то рециклира и има нову употребну вредност. „Залуђују“ се тако што одвајају злато и остале ретке материјале из мобилних телефона и сличних уређаја, а нису свесни да се то може и на други начин.
Очекујем да ће ускоро нека комисија из ЕУ да обиђе Шумадију и наш дивни град како би се упознали са много ефикаснијим начинима сакупљања пореза и дестимулације приватне иницијативе.
Незадовољна предузетница
0
0
0
0
