Понедељак, 11. април – Кутија шибица у 18:00
Представљање књиге Живот језика – разговори са Предрагом Пипером, аутор Милош Јевтић
Поред аутора говоре проф. др Александар Ђуровић, проф. Милан Тасић и Гордана Радовић.
Предраг Пипер је редовни професор Филолошког факултета Универзитета у Београду и редовни члан САНУ. Бави се проучавањем граматичке и лексичке семантике у српском, руском и другим словенским језицима, питањима опште лингвистике, историје словенске филологије и другим славистичким и лингвистичким питањима.
У књизи „Живот језикаˮ академик Пипер одговара на актуелна питања живота нашег језика као и на изазове епохе у којој данас живимо.
Понедељак, 11. април – Контакт Галерија у 20:00
ФРАНЦУСКИ ФИЛМСКИ КАРАВАН – циклус: Документарни филмови
У оквиру програма Француски филмски караван, који се реализује у сарадњи са Француским институтом у Београду, крагујевачка публика биће у прилици да током априла погледа нови циклус филмова под називом Документарни филмови. Филмови ће бити приказани у КОНТАКТ Галерији СКЦ-а, сваког понедељка током априла у термину од 20 ч.
Програм Француски филмски караван се реализује у сарадњи са Француским институтом у Београду. www.institutfrancais.rs.
У рушевинама (Француска, 2008, 72′ )
Режија: Оливије Мејс
Хутонг насеља чине стари део Пекинга: куће на крају дворишта у уским улицама чувају старе занате и сећање града. Припрема за Олимпијске игре за њих је погубна. Последња хутонг насеља на југу Забрањеног града ишчезавају под налетима багера, насилно исељавање, узалудни протести и сумњива образложења. Тужан призор, бес и побуна насељеника.
Уторак, 12. април –Галерија СКЦ у 20:00
Изложба – TXT/SMBLS, цртежи (2014-2016), Дејан Голић
Изложба ТXТ/SMBLS, цртежи (2014-2016), аутора Дејана Голић, биће отворена у Галерији СКЦ у уторак, 12. априла 2016. у 20 ч. Изложбу ће отворити Марија Коњикушић, историчарка уметности. Публика ће изложбу моћи да погледа до 11. маја 2016.
Да су ови цртежи заправо на јапанском језику, неки имагинарни посматрач могао би да каже: „Па добро, не разумем јапански, али ми се свиђају (или не)“. Ако унапред уклонимо било какву сумњу да се ради о постојећем језику и писму, суочени смо са сазнањем које потенцијално може да нам промени перцепцију ових радова. Суочени смо са уметниковим личним, измишљеним и кодираним језиком који, на први поглед, може да делује крајње криптично. Са друге стране, ко од нас не жели да покуша да „прочита“ и разуме поруке исписане на цртежима?
Радећи махом тушем, гвашом, акрилом и акварелом на папиру, уметник Дејан Голић реферише на ове пиктограме – сликовно писмо – као на „приче“. Инспирисан је калиграфијом, јапанским и кинеским писмом, као и уметницима послератне Европе који су развијали свој аутономни визуелни језик у виду писма, попут Анрија Мишоа и Брајона Гајсина. Међутим, Голић каже да му није циљ да копира било коју постојећу азбуку и писмо, нити да се бави криптографијом. Његове „приче“ захтевале су проналажење сопственог језика, знака, који је заснован на медитативном процесу рада и филозофско-поетском приступу.
Ови пиктограми/знакови/„приче“ настају око 2004. године у виду експеримената и аморфних представа које подсећају на рану апстрактну уметност Европе почетка XX века. У том стадијуму, задржавају препознатљивост (фантастичних) бића, животиња, људи и ситуација, које Голић црта до краја 2013. Касније, све до данас, губи се фигурација и симболи постају све апстрактнији, ослањајући се, постепено, на замишљену или видљиву геометризовану мрежу са правоугаоним тракама и/или квадратима, која често стоји у контрасту са бојом самих знакова. Користећи се мрежом као модернистичким изумом par excellence, уметник фиксира пиктограме визуелно, али не и значењски.
Као ни на шаховским пољима, не постоји стриктно линеарно кретање и ишчитавање датих поља и симбола. Комбинације су могуће и крајње отворене. Како је процес рада медитативан, тако је и за перцепцију „садржаја“ неопходно извесно успорење времена и фокусирање. Само и тек у интеракцији са посматрачима, пиктограми доживљавају метаморфозе и добијају значења која теже активирању интуиције и не-вербалног. Значење, уколико бисмо могли да говоримо о истом, на тај начин се мења у односу на читаоца/посматрача. Уметник наводи да се „наратив“ његових пиктограма мења и за њега самог, током времена, у зависности од расположења и тока свести, дестабилизујући тиме свако унапред одређено тумачење.
Од касних 1990-их, прихваћен је назив asemic writing, који као кишобран-термин покушава да окупи тенденције уметничких писања која немају директно семантичко значење. Ретроактивно, сагледавају се уметници и њихове праксе, на које може да се примени овај термин, иако се суштински ради о савременом покрету. Мада су у историји уметности категоризације уметничких покрета и стилова општеприхваћене и добродошле, у овом случају, поставља се питање у којој мери један термин може да обухвати тенденцију која је у пракси различита колико и сами уметници који је употребљавају (од Кине, преко Француске, до САД, од VIII до XX века, од калиграфије до надреализма).
Док многи уметници наглашавају писање својих симбола, Дејан Голић наглашава цртање задржавајући један више ликовни аспект свога рада. Сви цртежи имају исти назив, па се на тај начин избегава чак и сугерисање могућег читања.
Голић, са образовањем графичког дизајнера, публици је превасходно познат као фотограф групе Belgrade Raw, чији је члан од 2013. године. На питање каква је веза између фотографије и цртежа, два паралелна тока његовог рада, уметник наводи да они постоје као баланс различитости. Интроспекција и reality–check, унутрашњи симболи и спољашњи амбијент, другачије технике и физичка активност, међусобно се надопуњују и можда је њихово прожимање следећи стадијум у развоју цртежа ТXТ/SMBLS.
Уметнички пиктограми – цртежи који се читају – Дејана Голића задржавају амбивалентност непознатог писма и потентних (надреалних) симбола. Као такви, чине се парадоксалним у свом (не)значењу, крајње лични и универзални, јер смештају све читаоце пред исту језичку баријеру. Ако могу наизглед да значе ништа, могу такође да значе и нешто за некога или чак било шта. Као естетски предмети, TXT/SMBLS доводе до врхунца изреку да је лепота (или, у овом случају, значење) у оку посматрача.
Све што је потребно јесте предати се пориву да их „прочитамо“ и да им допустимо проток асоцијација које могу, на крају крајева, да нам испричају неку нашу причу.
Срђан Тунић, историчар уметности, независни кустос
srdjantunic.wordpress.com
Дејан Голић је рођен 1969. у Београду. Дипломирао је 1999. медије и графички дизајн на London College of Printing, садашњи London College of Communication. Бави се цртежом и фотографијом. Члан је фотографског колектива Belgrade Raw, са којим је учествовао на групним изложбама у Београду и иностранству. Ради као независни графички дизајнер и фотограф.
Самосталне изложбе:
– Галерија „Степениште“, Центар за ликовно образовање Шуматовачка, 2015.
– Галерија Коларчеве задужбине, Београд, 2016.
Групне изложбе:
– BAF! (Balkan Art Fluxion), Амстердам, 2008.
– Изложба фотографског колектива Belgrade Raw, Галерија Артгет, 2013.
– „30×30“, Савремена галерија Зрењанин, 2015.
контакт: e-mail: / tightropenecessity.tumblr.com
Четвртак, 14. април – Контакт Галерија у 20:00
Концерт студената хармонике ФИЛУМ-а
У четвртак 14. априла са почетком у 20 часова у Контакт Галерији СКЦ-а у Крагујевцу, студенти одсека хармонике Филолошко-уметничког факултета одржаће концерт у склопу редовних активности и припрема за предстојеће међународне фестивале и такмичења.
Крагујевачка школа хармонике већ више деценија исказује своју посебност кроз успехе на такмичењима и присуство својих садашњих и бивших ђака и студената на концертним подијумима широм света.
Концерт у сарадњи са Студентским кутурним центром у Крагујевцу је прилика где ће публика моћи да чује диверзитет стилова и епоха исказан кроз јединствени звук овог, за Крагујевац и регион препознатљивог, а са друге стране такође необичног инструмента.
Петак, 15. април – Кутија шибица у 19:00
Књижевно вече – Коцке су бачене! Никола Оравец
Коцке су бачене! – представљање збирке поезије Николе Оравеца. Учествују: Никола Оравец, Стеван Брадић, Бојан Самсон и Бојан Марковић.
Никола Оравец је рођен 17. 04. 1984. године у Новом Саду. Дипломирао је филозофију на Филозофском факултету у Новом Саду. Поезију је обично објављивао на сајту www.bundolo.org. Један је од уредника зборника Bundolo offline3, који је објавио СКЦ Крагујевац 2012. Организатор је вечери поезије Poetarium, у Новом Саду. Објављивао поезију, критику, есеје и интервјуе у периодици и на интернету. Добитник је прве награде на фестивалу поезије Протест у култури 2013, који је организовао Поезин. Учествовао на Poetry Slam Championship 2014 у Малмеу, Шведска. Са групом Мрачна комора ради кратке видео приказе књига.
Уређује блог за сатиру Paradocs, на којем објављује и своје текстове. На истом блогу, заједно са стрип ауторима Аљошом Томићем и Јованом Живковићем ради сценарио и текст за кратке стрипове. 2015. објављује прву збирку поезије Коцке су бачене! у едицији Првенац, СКЦ Крагујевац.
Петак, 15. април – Контакт Галерија у 22:00
Концерт – Caterina Palazzi SUDOKU KILLER
Пет година након што је њен Sudoku Killer бенд дебитовао, контрабасисткиња и композитор Катерина Палаци се враћа са новим албумом Infanticide (објављеним за Auand Records), као и педесетодневном турнејом по Италији, Норвешкој и САД. Провокативан, намерно снажан наслов, инспирисан је Нирваном, музички и емотивно. По Катерининим речима, Infanticide представља виртуелно убиство детињства тј. дечије визије света, где су добри момци победници, а лоши поражени. То је губитак чисте, разигране генијалности, који уступа место тешкој, често горкој, зрелости. Све ово се рефлектује на мрачне електричне нумере које одузимају дах. У поређењу са њеним досадашњим радом са истим бендом, овај албум смештен је у северноевропски звучни простор, а огледа се у пријатној мешавини џеза, психоделичног рока и експерименталне музике. Катерина Палаци је испунила свих својих пет нумера (четири од њих су из три дела) електронским ефектима – посебно дисторзираном гитаром (Giacomo Ancillotto) и експерименталним приступом саксофонисте (Antonio Raia), поред сопствених бас линија и бубња (Maurizio Chiavaro).
Вешто рукујући својим џез сензибилитетом, као и пост-рок, ноиз и филмском музиком, композиторски дар Катерине Палаци је све евидентнији, и потпуно у циљу проналажења нових музичких путева. За престижну награду Италијанска штампе ЈАZZIT АWARD 2010. Kатерина Палаци је награђена као најбољи италијански композитор, њен албум Sudoku Killer је награђен као 2. најбољи италијански цд а бенд класификују као 4. најбољи италијански састав. Поред тога, друга важна италијанска џез награда, TOP JAZZ 2010, истакла ју је као најбољи нови таленат. Други албум који карактерише нешто мрачнија, ноиз, пост-рок атмосфера, се помиње међу најбољим албумима 2015. по многим часописима као што су: Impatto Sonoro, Free Fall Jazz, Son оf Marketing, Storia della Musica, Alternitalia, Distorsioni, Romasuona, RadioEco, Suoni Distorti Magazine, Indiana Music Magazine.
Катерина Палаци рођена је у Риму 1982. Већ као девојчица ушла је у хор Accademia Filarmonica Romana. Са тринаест година полази на часове гитаре. Са деветнаест се приближава џезу кад похађа DAMS University. Од 2002. похађа професионалне курсеве на Saint Louis College of Music у Риму. Тада одлучује да учи да свира контрабас код М. Андреа Пигхија и студира упоредо класичну и џез музику. 2003. узима учешће у Roccella Ionica радионицама. 2004. и 2005. похађа Siena Jazz workshops, учи од Paolino Dalla Porta, Pietro Leveratto, Mario Raja. 2006. учествује у „We love jazz” workshops са америчким контрабасистом Buster-ом Williams-om. Похађа и групне часове контрабаса које држи Giovanni Tommaso. Поново узима учешће у Roma Jazz’s Cool workshop-у, учећи од интернационалних предавача ка што су Scott Colley, Kurt Rosenwinkel, Joey Calderazzo, Salvatore Bonafede, Jeff Tain Watts.
Од тада почиње са интензивним концертним активностима, свирајући на многим фестивалима и бинама. Garbatella jazz Festival, Lucca Jazz Festival, Terni Jazz Festival ,Villa Celimontana Jazz Festival, Brass & Reeds Jazz Festival, Accademia Filarmonica Romana (Roberto Gatto), Woma jazz Festival, Отварање зимске турнеје 2008. Dionne Warwick, Wolf Festival (Maurizio Giammarco), Festival JazzOnTheRoad, Atina Jazz Festival, Marciac Jazz Festival (Francia), Jazz in the winter, Jazz al Torrione, Casa del Jazz
(гост – Greg Burk), Festival Saint Germain de Près (Париз), Majella Etno Festival, Montagninjazz, Festival Controcanto, Eclettica Festival, Oltre il Blu Jazz Festival, Festival Jazz à Oloron (Француска) Jazz a Sorrento, Festival Jazz Gezziamoci a Matera, Mantova Jazz Festival, Piacenza Jazz, Auditorium Parco della Musica (гост – Gianluca Petrella), Catania jazz festival, Experimenta Festival, Fano Jazz Festival, Tam Jazz festival, Festival MoliseCinema, Tampere Festival (Финска), Hamar Jazz festival (Норвешка).
Траје: Изложба – Сомот и месо – Драга Јовановић – Контакт Галерија
Ближе информације о програмима СКЦ-а можете добити путем телефона
034/336-122 и 335-050
1
0
0
0
