Школовани инжењер А. Николић је прешао у Србију средином и до средине 1842. радио као професор на Лицеју у Крагујевцу и Београду, предајући математику, земљемерије и начертаније. Био је први ректор Лицеја (1839-1840).
Играо је важну улогу у културном, просветном и друштвеном животу Крагујевца: израдио је печат Лицеја, увео школско звоно, организовао прву прославу Светог Саве као школске славе (1840), отворио при Лицеју „школу начертанија“ (1839/1840), у двема собама, на горњем спрату Гостинског конака. Обновио је позоришни животу Крагујевцу (1840).
Био је један од оснивача и првих чланова Друштва србске словесности од 1842. године и касније почасни члан Српског ученог друштва од 1864. године. После Светоандрејске скупштине је протеран из Србије, али се по одобрењу кнеза Михаила, вратио 1861. када је и пензионисан. Умро је у Београду 1882. године.
Писао је уџбенике, чланке и књиге о пољопривреди, списе за полицијску службу, повести, драме и објављивао народне приповетке. Издавао је календаре и алманахе, затим први српски лист за село „Чича Срећков лист за србске земљеделце“. Међу његовим делима су уџбеници за Лицеј – „Алгебра“ (I, 1839) и „Елементарна геометрија“.
