Након рада у Учитељској школи (Ст. Андреја па Сомбор), Исаиловић је прешао у Србију крајем септембра или почетком октобра 1830.године. Три године је радио у београдској Великој школи, коју је основао. Са њом је прешао у Крагујевац 1833.године, радио као професор и директор, и ту дочекао да она прерасте у гимназију. Осим професорског посла, радио је у државној штампарији, и као уредник службених новина и као цензор и као коректор. Од 1838.године био је деловођа Попечитетељства просвештеније а 1839.године и начелник истог одељења. На истом месту се нашао од 1848.године па до смрти. Главни секретар државног савета постао је 1840.године а ускоро 1841.године врховни инспектор свих школа у Србији. Бавио се израдом речника француског, латинског и немачког. Био је члан Србског ученог друштва и председник Школске комисије.
