Међу првим лицејцима у Крагујевцу био је Румљанин Димитрије Матић, „први превасходан“ из свих предмета. Тако је почела једна лепа и успешна каријера. Докторирао је филозофију у Немачкој (1848), па је предавао грађанско и државно право на београдском Лицеју. Први пут је постављен за министра просвете 1859-1860, а затим и 1868-1872. године, док је 1878/79. био министар правде. Установио је прву учитељску школу у Србији (октобар 1870), која је почела са радом у Крагујевцу 14/26. јануара 1871. године, повећао учитељске плате, увео модерне методе у наставу и донео закон о Народном позоришту. Од 1872. је постао државни саветник. Био је председник скупштине у Крагујевцу која је прихватила Берлински уговор и прогласила независност Србије (1878). Најважнија дела су му: „Јавно право Србије“, „Објашњење Грађанског законика“ и „Начела умног и државног права“.
