„… јутро ће ме заувек од тебе одвести, бићу далеко кад се пробудиш,
изаћи ћу тихо, да ме не чујеш, нови дан ће помоћи да све заборавиш…“
Рефрен који шапућемо пуних тридесет година, потпуно уверени да је само наш, за нас написан, само се у зору искрао из собе, тихо… Све те године дале су му седефну боју урбаности, дух неупрљане крагујевачке калдрме, а његовим творцима по неку седу и место у срцу града чији ће се буквар златити словима њиховог имена – ДЕБЕЛА НЕНСИ !
Најзначајнији рок бенд с’ краја осамдесетих, оних срећних, вечита је тема чаршијске урбане гериле, песме које су снимили остале су бесмртне јер их ни данашња хиперпродукција није одгурнула ни за степеник, напротив !
„…. понекад почетак додирује крај, ја сам ноћас дечак шест векова стар.“
Први пут сам ове стихове чуо као клинац, средином осамдесетих, на некој првомајској свирци, испред општине, свирала је „нека“ група. Окупирали смо терасу „Коране“ и значајно утврдили да „група“ постоји и у нашем граду, а не само оне две из телевизора што воле Селму и Суаду !
Градској деци ушли су под кожу истог трена, када су отпрашили „Робне куће Београд“ и отпевали оно о чему смо ми најчешће причали:
„… девојка моја има чоколаду, девојка моја има видео,
а њен тата има добру плату и мени се баш допада то.
Девојци мојој завиде све друге, она не, не, не зна шта је глад,
њену собу намештају слуге, по сто сома износи у град !
Ја је грлим, ја је љубим кад не виде други, она воли мене и ја њу,
злобници ми кажу како радим то због пара и да искористићу је сву …
А, ми се волимо, јер у љубави је спас,
важна је љубав, све остало имају Робне куће Београд !
Ето, то је почетак, фасцинација масе и приглуп коментар неког пандура који се ту нашао: „ови ће грдне паре да добију од робне куће, за рекламу…“
ДЕБЕЛА НЕНСИ је после тога постала нешто што је сваки клинац хтео да буде, фрајерска скупина добрих музичара.
Постава бенда, прва и непоновљива: ДАРКО ЛУКИЋ, бас, ЗОРАН ЈЕРЕМИЋ, гитара и пратећи вокал, ДРАГОСЛАВ ТАНАСКОВИЋ, гитара и вокал, МИША РАЦА, бубањ и пратећи вокал и ДРАГОМИР ГАВРИЛОВИЋ, клавијатуре.
ДЕБЕЛА НЕНСИ избацује демо снимке који постају апсолутни хитови, шире се као да је и тада постојао интернет, а квалитет музике одводи их код чувеног ЕНЦА ЛЕСИЋА у његов београдски студио „ДРУГА МАЦА“ у којем су снимале највеће југословенске групе. Тада настаје једини званични носач звука, КАСЕТА, на којој је на једној страни ДЕБЕЛА НЕНСИ, а на другој БЛЕДИ РУЖ, из кога ће касније настати ОСВАЈАЧИ. Трошкови снимања су преполовљени на тај начин, а бенд креће у живе свирке са ветром у леђа чак и од највећег нашег продуцента САШЕ ХАБИЋА који је био одушевљен читавом причом.
ДЕБЕЛА НЕНСИ је, делујући локално, заиграла глобално, што је пре њих успео једино неприкосновени СМАК.
Укратко, тако су снимљени сви хитови, у времену од ’85. до пред распад земље, али КАЛДРМАШ праву причу жели да представи упознајући вас са сваким од музичара, јер три деценије је од када су одсвирали :
„…осамдесетпета, иако је почела лепо, срозала се јер ни тебе ни дувана нема…“
Био сам код њих на свирци, неко то зове проба, познајем их, и говорићу истину и само истину…
ДАРКО ЛУКИЋ, бас гитариста, директно је заслужан за окупљање бенда. Рокер одувек, члан непрежаљеног крагујевачког бенда ЉУБАВ И МРЖЊА, и творац свирања на бас гитари, уместо досадног боцкања дебелих жица које „означава“ ритам. Своју тугу за другарима из бенда ЉУБАВ И МРЖЊА, који су трагично настрадали у удесу, акумулирао је у неисцрпну енергију да настави путем РНР, и окупи нове људе. Маркантан фрајер са градским манирима и фантастичном спиком има дар да те у било ком лошем трипу убеди да си ти, заправо, срећан ! Основано сам сумњао да има између 23 и 53 године, све док га није провалила времешна конобарица Стана из „Балкана“ са „где си, школски?“
Дарко је веома активан, свира са својим бендом ДЕНЏЕР, а ја мислим, да, када би остао сам, свирао би за своју душу у свом студију.
Не подлеже компромису, РНР нема алернативу, и не дај боже да неки мудоња понуди њему снимање уз услов који је данас у моди, обуци одело и не помињи да си ожењен, ала би га зашљап’о за врат !?
Јуче је покидао бас, не бринем се за Арсенал фест.
ЗОРАН ЈЕРЕМИЋ – ЈЕРА, гитара. Годинама га зовем добрим дечком српског РНР. Аутор је песама ДЕБЕЛЕ НЕНСИ, Фантастичан гитариста и јако поштован. За разлику од већине аутора Јера може и на текст да направи музику, не мора бити обратно. Текстове Саше Пантића спаковао је у хитове. Најлепше своје песме чак је и затурио негде, као што су „Ја и ноћ“ и „Хајде вечерас“. Не бринем, он је тек у најбољем добу, најлепшу песму тек ће да направи. Свира одувек, задњих година у бенду „ВЕСЕЛЕ ОСАМДЕСЕТЕ“. Јера је пре тридесет година био старији од мене пет година. Данас је од мене толико млађи. Држи га тај стејџ. Можеш му дати телефонски именик – одсвираће ти га, али без муке. Није никада хтео да изађе из РНР ни кад је велика лова у питању. Арсенал фест је за њега само још једна прилика да ужива у музици заједно са публиком. Јер, и сутра је дан, свираће опет. Просто, човек је генијалан.
ДРАГОСЛАВ ТАНАСКОВИЋ, али за све ТРНДА ! Харизматични фронтмен и мултиинструменталиста, свира све живо. И пева. У музичкој школи „Милоје Милојевић“ зову га музичким генијем и апсолутним слухистом. На свим другим местима – „one man show“.
Први бенд – МЕТАЛНИ ЂАВОЛИ, па ДЕБЕЛА НЕНСИ, па ИСТОК ИЗА.
Трнда музику ВИДИ, као што ми гледамо филм.
92. одлази у Канаду, свира свуда, ради у продавници музичких инструмената, упознају га и добија позив од тамошње звезде Мелани Доун, која са њим сарађује све док се не умешају у посао неке музичке компаније. Онда га ангажује канадска Греми добитница Алана Мајлс и један Палилулац свуда по свету свира БЛЕК ВЕЛВЕТ ! Сарађују и данас.
За 14 година у Канади, други су пробали да певају у ДЕБЕЛОЈ НЕНСИ, и то јако коректно, али само Трнда има тако сугестиван глас који „лежи“. Ја мислим да има дозирани безобразлук у гласу, што га издваја.
2014. се враћа, због смртног случаја у породици и развода брака и ту остаје. Објаснио ми је реченицом: „Зло не иде смишљено из једног извора, већ константно – из више извора“. Зато је сасекао.
Трнда је музички уредник Књажевско-српског театра, награђиван и ту, а музичку сарадњу има са свима који нешто значе у музици, аранжира, копродуцира. Ради и са СМАКОМ. ТРНДА је звезда, права, потписујем. И диван човек!
МИША РАЦА, бубњар који зна и да пева ! Обично бубњари не знају ни да причају. Импресивна музичка бографија: оригинални бубњар у два велика бенда – ДЕБЕЛА НЕНСИ И ОСВАЈАЧИ.
Генерације клинаца бубњара одрасле су на мисији „достићи Рацин трзај“. Паклени хејви бубњар, прошао је велике бине са оба бенда, доживео овације од познатих звезда, елегантно одбио позив велике звезде из Касидола. РНР свет из престонице добро га је знао.
Без компромиса, само РНР и сценографија тог типа, коштало га је здравља и десетогодишње паузе. Али, МИША РАЦА се вратио, поново ради и свира, метрички тачан, технички поткован и јако брз. И упоран да заузме своје место, јер ДЕБЕЛА НЕНСИ није то без њега. На Арсеналу, певаће Трнди бек вокале, док свира бубањ! БРАВО!
ИВАН ФИЛИПОВИЋ – ФИЋА, клавијатуре. Фића је познат свима који су икад ушли у неки кафић после 22 сата. Замениће ДРАГОМИРА ГАВРИЛОВИЋА – ГАВРУ који неће бити ту из здравствених разлога.
Фића свира у ТриоПопАрту, а специфичност су му аранжмани познатих светских хитова, који понекад буду и бољи од оригинала. Чист професионалац, без изражене емоције. Не види му се емоција на лицу, али се осети у хармонији.
Фића тренутно има јако тежак посао, да улети у ову екипу која има свој фазон. Питао сам га како иде, само је намигнуо.
Тако сам ја то видео, знам да ће бити одлични на Арсеналу, искрено, боље су јуче свирали него што сам ја очекивао, а очекивао сам доста. Тон мајстор ће бити прави махер, ВУЈА КБО, мислим да су коцкице поређане, КРАГУЈЕВАЦ ће бити тамо 25. јуна, мислим да ће провод бити врхунски, убиће бога… или га уморити…
„Ноћ је врели дах младе лисице, у снегу што лежи
Бог је уморан, већ је седми дан….“
Ненад Максимовић
