Велики српски ботаничар и први председник Српске краљевске академије, провео је шест година у Крагујевцу (1847-1853), радећи као окружни лекар. Уз непрекидну бригу о здрављу становниш гва, започео је своја теренска истраживања биљног света, која ће га препоручити за професора на Лицеју, на који је прешао 1853. године. Крагујевацје задужио анализом стања здравља и неопходности да се поново отвори стална апотека, што је завршено позитивним исходом, па је 1853. године она почела са радом. Животно дело му је везано за истраживање флоре Србије, што је садржано у његовим делима „Флора Кнежевине Србије“ и „Додатак Флори Кнежевине Србије“. Умро је у Београду 25. фебруара/8. марта 1888. године
