У родном Новом Саду је завршио основну школу и гимназију, а у Пешти јеучио филозофију и права. Постао је адвокат 1830. године. У Србију је прешао у 1834. године и постао професор Крагујевачке гимназије. Постављен је за „управитеља свију школа“ у Србији марта 1836. године и на том месту остао две године. Од маја 1838. до 1842. је секретар у Министарству просвете, а краће време и начелник. Од новембра 1838. до марта 1839. је у Лицеју предавао математику, статистику и немачки језик. Од 1842. је председник Окружног суда у Чачку. Од 1843. се налазио на месту „главног управитеља народни школа“. Један од првих редовних чланова Друштва Српске Словесности. Написао је дело „Војне Срба с Турцима“ (1852), делимично засновано на мемоарским казивањима из 1841. године о заједничким српско-руским акцијама у току Првог српског устанка.
