Занимљиво је да су у првој престоници слободне Србије први пут прослављени празници попут Нове године (Нова година по грегоријанском календару) и Свети Сава. Нова година се почела прослављати тако што је кнез Милош за време своје прве владавине почео честитати Нову годину европским владарима, а то су убрзо прихватиле и народне старешине и почеле честитати Нову годину својим поданицима.Аутохт0ни србски празник, Свети Сава, на предлог ректора Лицеја Атанасија Николића, уведен је за редован школски празник. Први пут је Свети Сава у школи прослављен као школска слава 14. јануара 1840. године у Крагујевцу.
Према посебно припремљеном сценарију, пошто су се у раним јутарњим сатима окупили, професори и ученици Гимназије и Лицеја као и „обштество крагујевачко“, кренули су у свечаној поворци према Старој цркви, певајући све време „тропар светитеља“. По завршеном верском обреду, гимназисти су отпевали песму Вукашина Радишића, написану специјално за ту прилику. Затим је говорио ректор Атанасије Николић, препоручујући ученицима да се „са љубављу посвете науци“. После њега је у име Лицеја говорио Константин Николајевић, а у име ученика Алекса Милинковић, ђак „Реторике“. После ових говора, ученици су отпевали веома лепу песму Григорија Новаковића која ће касније постати прихваћена као химна светосавских свечаности.
Одлуком Књажевског намесништва ова слава уведена је у све школе у Србији, а Свети Сава постао је „патрон свију народних школа у Књажевини“. Тако је прослава Светог Саве у крагујевачкој Гимназији превазишла локалне оквире и раширила се по целој земљи, где је њен патрон вековима био присутан као народни просветитељ.
