Прешао је у Србију око 1830. и постављен за члана Законодателне комисије при београдском Народном суду, којој је председавао Вук Караџић. Почетком маја 1831. постављен је за секретара кнежеве канцеларије, а крајем 1834. је лишен тога звања, па је радио је на прегледу казненог и полицијског законика. Постављен је за главног секретара и најмлађег члана Државног савета 3/15. фебруара 1835, а 29. јуна исте године за директора канцеларије Државног савета. Члан Великог суда постао је 16. марта 1836. Био је министар просвете и правде од 14/26. јуна 1840. до 26. августа/7. септембра 1842. када је са кнезом Михаилом напустио Србију, у коју се вратио 1859. године. Потписао је одлуку о оснивању правног одељења на Лицеју 1/13. августа 1840. године, што представља почетак студија права у Србији.
14
окт 2015
