Био је испрва момак код кнеза Милоша и током рада Књажеско- србског театра је помагао у набавци реквизита и костима за представе. До 1842. је био срески и окружни начелник, а од тада – државни саветник. Поверена мује војнауправа земље и старање о сигурности кнеза Александра Карађорђевића, па је седео у Крагујевцу код војске и топова, и пазио на кретање присталица Обреновића. У августу 1848. године, отишао је на челу добровољаца у помоћ тамошњим Србима против Мађара и прославио се у биткама код Томашевца и Панчева. По повратку у Србију 1849. године дочекан је као јунак, добија чин војводе и опет у Крагујевцу командује војском. Сматран је за главни ослонац владе кнеза Александра и непрекидно је био у сукобу са Томом Вучићем. Крајем 1854. године накратко је био министар унутрашњих дела. Величину пратње на његовом погребу, у Београду 1855. године, надмашиле су само сахране кнежева, Милоша и Михаила.
