Крагујевац је по много чему први у историји савремене Србије. Баш овде, са Метиног брда, први пут је артиљеријском ватром оборен непријатељски авион на овим просторима. Овај подвиг извео је редов Радоје Рака Љутовац 30. септембра 1915. године.
Рака је рођен у Левчу, на падинама Благотине, у селу пољном, 16. септембра 1887. године. Његов отац Вуле и мајка Миросава били су земљорадници. Четири разреда основне школе завршио је у родном селу, а родитељи су одлучили да га дају на занат у оближњи Трстеник. Постао је прво трговачки шегрт, а пред избијање Првог балканског рата „догурао“ је и до трговачког помоћника.
Редовни војни рок одслужио је у коњичкој артиљерији иу оба балканска рата борио се у саставу коњичког артиљеријског дивизиона.
Почетак Великог рата Рака Љутовац дочекао је као тобџија у допунској батерији Шумадијског артиљеријског пука „Танаско Рајић“ који је био у саставу прослављене Шумадијске дивизије. По оснивању противаеропланске батерије (3 топовска вода и два митраљеза) на Метин брду, Рака је премештен у новоосновану јединицу.
Крагујевац као ратна престоница Србије, у којем су били смештени
Врховна команда српске војске (у згради Окружног начелства – данашњи суд), владари цар Петар и регент Александар, бројни савезнички војни аташеи и страни дописници, као и Војно-технички завод, више пута је бомбардован током лета и јесени 1915. године.
Топови којима је располагала противаеропланска батерија нису били противавионски, већ прерађени заробљени турски топови у Првом балканском рату типа „круп М 1904“ који су били постављени на импровизованим дрвеним постољима која су им омогућавала гађање ваздушних циљева. Ова постоља конструисао је француски капетан Мортире у ВТЗ-у.
Тог 30. септембра 1915. године Крагујевац је напало 7 немачких авиона. Појавили су се изјутра око 07:30 из правца Лапова, Јагодине и Велике Мораве. Најавиле су их сирене из Војнотехничког-завода и оближњих млинова. Авиони су на град бацили 45 бомби, на сам Завод 16, осам на железничку станицу, а остатак на цивилне циљеве.
Бомба која је пала код капије Војне фабрике убила је редова Остоју Павловић. Бомбе бачене на станицу пале су у двориште трговца Фефермана, на складишта и магацине и раниле су два стражара. Од бомби које су пале на град погинули су Мата Филиповић, судија у пензији, Благоје Спасић, трговац из Београда и дете бакалина Голића. Укупно је било пет мртвих и десет рањених војника и цивила.
Авион који је оборио Рака Љутовац појавио се из правца Петровца. У питању је била летелица марке „Румплер Ц 1“ која је кружила над градом бацајући бомбе.
У том тренутку код првог топа првог вода противаеропланске батерије затекао се Рака Љутовац као нишанџија (забележено је да је у посади топа био и темпирач Милош Степановић из Велике Сугубине) и на карактер командира сместа отворио ватру. Погодио га је већ првом гранатом.
Љутовац је као искусни ловац довикну командиру:
„Бре, то треба тући кроз саму цев и то као зеца у трку или птицу у лету. Ма, пред њега! „.
Авион је плануо и вратоломном брзином се срушио у сам центар града. Пао је у главну улицу испред куће број 40, у непосредном „комшилуку“ где је живео Регент Александар.
У Љутовчевој јединици је настало весеље, а командир му је дао коња да оде до места где је пао авион. Крагујевчани су убрзо сазнали да га је баш он оборио и грабили су се ко ће пре да му честита. Као прави часни ратник Рака Љутовац је стао мирно поред олупине, салутирао и тако војнички поздравио пале непријатеље.
А на калдрми је лежао уништен авион који је још горео.
У свом ратном дневнику дивизијски ђенерал Добросав Ј. Миленковић, један од команданата Шумадијске дивизије, оставио је аутентичан запис о овом догађају:
„Овде у Крагујевцу 17. септембра присуствујем јединственом моменту у животу; посматрам како се у пламену аустријски авион сурвава погођен нашим хаубичку зрном. Величанствен и страшан призор уједно. Авијатичари испечени, једва им се лице распознаје, удови им сасвим изгорели. Језовита слика. Крв се леди, коса се диже „, написао је Миленковић.
Утврђено је да су погинули немачки пилоти били капетан Курт фон Шефер и официрски приправник Ото Киш. Код њих су нађена упутства за акцију у којима је стајало да је циљ њихове „мисије“ био јужни део града. Олупина авиона одвучена је у круг Војно-техничког завода који је и био циљ њеног бомбардовања.
За овај подвиг Рака Љутовац одликован је Карађорђевом звездом са мачевима и унапређен у чин каплара.
Текст: Зоран Мишић
Извор: крагујевачке.рс
