У Горњем парку тих година, као и у читавој Европи, кошарка се играла кожном лоптом – у ствари, овећим фудбалом. Терени су били бетонирани и под ведрим небом, па када би киша ударила за време утакмице, направиле би се барице по терену. Лопте су упијале ту воду, упркос редовном мазању јестивим уљем ради импрегнације. Ако се догоди да током читаве утакмице ромиња киша, лопта је постајала двоструко тежа. Тада би кошеви са дистанце и полу-дистанце постајали реткост.
Причало се да Французи, професори кошарке у Европи и амерички професионалци играју гуменим лоптама… Ретки срећници су могли видети те чудне, гумене лопте приликом гостовања баскеташког циркуса – екипе Харлем глобтротерс, у Београду. Наивни, мислили су да на чаролије црних велемајстора кошарке има утицај лопта од гуме.
Прву гумену кошаркашку лопту Крагујевчани су видели 1. септембра 1962. године увече. Одиграна је пријатељска утакмица између ОКК „Застава“ и четвртопласиране екипе француског првенства „Монфернандез“ из Клермон Ферану. Гости из Француске донели су Крагујевчанима на поклон праву правцату гумену кошаркашку лопту. То ружичасто „чудо“ стајало је на почасном месту на записничком столу. За време утакмице публика је више „парила“ очи на поклону из Француске, него на самој игри двају тимова. Утакмица је, иначе, одиграна домаћим „кожњаком“ и можда је и то био један од разлога што је завршена резултатом 80:76 за наше младиће. Најбољи стрелци утакмице били су наш Душко Јанићијевић „Загинац“ и један Француз; а како и не би, кад се презивао Коше…
Сасвим неочекивано, тихо и неприметно, док је град дремао успаван летом, напустио нас је Зоран Марковић Врба, члан стартне петорке КК „Застава“, прволигаша бивше државе из сезоне 1962/63. Неколико година пре Врбе отишли су Ћира (Павле Ћировић) и Загинац (Душан Јанићијевић).
Остали из те сјајне генерације крагујевачких кошаркаша су, хвала Богу, живи и здрави, а зову се: Миле Димитријевић Шпацер, Драгослав Милојевић Гања, Власта Ковачевић Ковач и Сретен Савић познатији као Браца Савка. Кроз прволигашку сезону их је водио у то време реномирани београдски тренер звани Тоша Ждребе…
Пренето из књиге Јована Глигоријевића Блуз леве обале,Крагујевац 2011
Hvala onima koji su evocirali ove uspomene, jer me podsecaju na moju mladost. Pored toga sto se aktuelna vlast bavi kriminalom i korupcijom oni su nam ukrali i uspomene, nazalost u Kragujevcu ostalo je vrlo malo Kragujevcana sto i statisticki podaci govore. Mozete ih prebrojati a obicno sede u basti „Balkana“