РУДНИК ПЛАНИНА
Рудник, планина која доминира Шумадијом, налази се око 100 км јужно од Београда, односно 15 км од Горњег Милановца. Варошица Рудник је смештена између 500 и 700 м надморске висине. На Руднику има осам врхова изнад 1.000 м надморске висине (занимљиво да има два који се зову „Јавор“), а највиши је Цвијићевом врх (1.132 м), раније познат као Велики Штурац.
Рудник чини хидрографски чвор у Шумадији, развође између сливова Велике Мораве, Западне Мораве и Колубаре. Са северне стране планину опкољава Јасеница, десна притока Велике Мораве, са западне изворишни краци Деспотовице, леве притоке Западне Мораве, а са јужне и југоисточне Гружа, такође лева притока Западне Мораве. Рудник је извориште највећих шумадијских река. Поред поменутих ту је и Лепеница, десна притока Велике Мораве. Знатан део планине је под шумом са претежно буковим стаблима, а има и храста, јавора и млеча.
Захваљујући изузетној шумовитости, природним стазама здравља и близини великих градова, Рудник је погодан за развој летњег и зимског здравственог, школског, спортског и ловног туризма. Због својих изванредних климатских услова (велика осунчаност током године, ваздушна струјања, висока јонизација ваздуха, незагађена природна средина) још 1922. године Рудник је био проглашен за ваздушну бању. Варошица и планина су повезане асфалтним путем и великим бројем стаза здравља, а постоје и терени за мале спортове. Гости могу да планинаре до Цвијићевог врха и стрмог вулканског узвишења Острвице, на коме се налазе остаци Јерининог града. Градови су остаци турске вароши и тврђаве подигнуте на српском утврђењу званом Рудник у коме је умрла Проклета Јерина, а недалеко су рушевине муслиманске богомоље Мисе. На Руднику је било остатака античког (римског) и средњевековног рударства. Но, модерни површински копови углавном су уништили те остатке. Туристи могу да посете оближња историјска места Опленац и Таково, манастире Враћевшницу, Вољевци, Благовештење и Никоље, а околина Рудника пружа могућност за лов на високу и ситну дивљач.
Између врха Јавор и Цвијићевог врха (са његове југоисточне стране) налази се резерват природе, природно добро „Велики Штурац„, први пут стављено под заштиту 1956. године као строги природни резерват, површине 8 хектара. Спада у природна добра прве категорије – природно добро од изузетног значаја.
ВРХОВИ
- Цвијићевом врх (раније Велики Штурац) 1132
- Средњи Штурац 1113
- Јавор 1107
- Мали Штурац 1058
- Молитве 1096
- Паљевине 1052
- Марјанац 1028
- Таван 1007
- Увлака 958
- Јавор 927
- Курјак 924
- Суви грмови 920
- Велики лаз 909
- Градина 830
- Острвица 758
Острвица
Острвица (понекад се погрешно назива и Островица) је узвишење у оквиру Рудничког масива које доминира селима Варнице, Заграђе, Драгољ и Трудељ у општини Горњи Милановац. Надморска висина врха је 758 метара. По пореклу, Острвица представља остатак разорене вулканске купе. Данашња Острвица припада централним деловима угашеног вулкана једног од многих који су у геолошкој историји били активни у рудничкој вулканској области. Одређена је апсолутна старост ових стена на око 18-20 милиона година. Ако се зна да су најстарије стене земљине коре стваране пре око 4 милијарде година, онда је јасно да је Острвица од геолошки најмлађих масива вулканских стена, па отуда и велика сеизмичност Рудника. Два заобљена врха чије се коте разликују за око 4 метра чине малу и велику Острвица. На њима се још виде остаци утврђеног града. Не зна се кад је град саграђен мада се први пут помиње у 5. веку после Христа али се предпоставља да утврђење потиче из античког периода.
По историјским подацима у град су се склањали дубровачки трговци и рудари са Рудника за време династичких борби између Стефана Дечанског и Владислава ИИ, после смрти краља Милутина. Деспот Ђурађ Бранковић је, око 1430. године поново утврдио Острвица ради одбране од турске најезде. Због тога у народу постоји предање да га је градила његова жена „Проклета Јерина“, која је умрла у оближњем Руднику и зато се зове Јеринин град.У подножју Острвице је био средњовековни град – подградје у коме су били представници „острвичке власти“, занатлије и трговци, међу којима и дубровчани, који су наплаћивали царину за робу која се извозила за Приморје или одатле добављала за потребе Рудника. У Острвици су често, као и на Руднику у свом двору, боравили деспот Ђурађ Бранковић, Јерина и њихова деца нарочито зими јер им је ту боље одговарала клима него у Смедереву. Одмах после смрти деспота Ђурђа, 1456. године на Руднику, умрла је и деспотица Јерина, 1457. године. Легенда каже да ју је отровао син Лазар што је био мотив за песму Војислава Илића „Пећина на Руднику“ и музичку драму Момчила Настасијевића „Деспот Ђурађ Бранковић.“ Турци су Острвица у више наврата освајали и рушили. Први пут ју је порушио Мурат II 1438. године, други пут Мехмед II – Освајач 1454. године а трећи пут, неутврђене године 16. века, порушио ју је смедеревски санџак бег због побуне њеног становништва.
Њена грандиозна необична вулканска купа са градом на врху, богатом историјом, живописним крајоликом и разноврсном ендемском планинском флором, од које се нарочито истичу жута перуника и реликтна врста шиба зеленика, захвалан је објекат за све љубитеље природе – туристе и планинаре. Незабораван је поглед са врха Острвице одакле се види скоро пола Србије.
Острвица је крајем маја 2009. проглашена за споменик природе.
