Гимназија у Крагујевцу, прва школска установа ове врсте у Србији, основана је 1833. године. Једна је од најмонументалнијих школских установа из 19. века, не само у Крагујевцу, већ у читавој Србији.
Велика школа, како се у почетку звала, почела је са радом новембра 1833. године, и имала је 34 студената и једног професора, 1835. године добија име Гимназија. Како се развијало школство у Србији, тако се и Гимназија развијала, а 1838. године је имала шест разреда.
Ипак, одласком династије Обреновић са престола, и повратком династије Карађорђевић, 1842.године Гимназија у Крагујевцу бива укинута све до 1845. године. Те године је на молбу крагујевачке Општине, Министарство просвете, преместио из Чачка полугимназију, која је у прво време радила у „гостинском конаку“. Због константног пораста броја студената, полугимназија је често мењала зграде, у једном периоду је радила у порти Старе цркве. Тек 1862. године, отварањем петог разреда, поново је стекла статус Гимназије.
Зграда, у којој се налази до данас, саграђена је 1887. године и састоји се из приземног и спратног дела. У основи је у облику ћирилићног слова П. Средишни део главне фасаде је јако наглашен и посебно декоративно обрађен. На њему доминирају широки лучни отвори прозора, са китњастим венцима и другим украсима рађеним у класицистичком стилу. Посебно се у спратном делу издвајају монументални коринтски стубови, који дају специфичан изглед читавој грађевини.
У периоду од 1833. до данас, ђаци и професори Прве крагујевачке гимназије биле су многе знамените личности, које су писале нашу историју. Међу њима су Радомир Путник, Ђура Јакшић, Радоје Домановић, Светозар Марковић, Живојин Мишић и многи други.
Прва крагујевачка гимназија, налази се под заштитом од 1970. године, а као културно добро од великог значаја је категорисана 1979. године.
